Osvetljavanje u pokušaju
Izdvajamo
- Sigurno je da će se u narednom periodu u narodu javiti opravdani bunt baš kao i kritična energija potrebna za smenu aktuelne vlasti. Neophodno je, kada dođe taj trenutak, tu energiju akumulirati i pravilno usmeriti. To ne mogu da urade lideri novonastalih brendova Demokratske stranke. Ne mogu ni oni koji Srbijom vladaju iz senke. Naprednjaci nisu toliko jaki, koliko su ovi slabi. Sigurno je da u redovima ovih stranaka postoje ljudi koji mogu da zadobiju poverenje građana i građanki Srbije. Vreme je da aktuelni lideri prestanu sa emitovanjem repriznog programa, pozdrave građanstvo i napuste političku scenu Srbije prepuštajući je nekim novim i modernim liderima novog doba. Devedesete godine prošlog veka su iza nas baš kao i politika tog doba. Sklonite se i napravite prostor za neku novu opoziciju.
Povezani članci
- Pravednici ex-Yu prostora u Bosanskom kulturnom centru
- Božica Jelušić: Večernja saga o duši
- Lidija Gajski: Antidepresivi – očajno rješenje za očajne
- Propao Čovićev i Ljubićev plan , država preživjela!
- Zahtev za hitno razrešenje dužnosti direktora Zoološkog vrta grada Beograda
- Roditelji se moraju odreći svega jer se država odrekla djece sa poteškoćama
Vreme je da aktuelni lideri prestanu sa emitovanjem repriznog programa, pozdrave građanstvo i napuste političku scenu Srbije prepuštajući je nekim novim i modernim liderima novog doba. Devedesete godine prošlog veka su iza nas baš kao i politika tog doba. Sklonite se i napravite prostor za neku novu opoziciju.
Od trenutka kada je premijer izustio da bi u cilju rešavanja nekakvih unutarkoalicionih nesuglasica, ali i radi ispunjavanja želje opozicije, mogao da vrati mandat narodu Srbije te „raspiše“ i vanredne parlamentarne izbore, igre bez moralnih granica su otpočele. Koska je bačena. Dok sa jedne strane premijer sakuplja političke bodove na relaciji Beograd, Beč, Brisel, Vašington i Medveđa, sa druge strane „mađioničarima“ ne ide baš najbolje za rukom osvetljavanje Srbije.
U cilju svrgavanja aktuelnog naprednjačkog režima, nekadašnji i sadašnji funkcioneri Demokratske stranke shvatili su da, iako nisu mogli zajedno u jednoj stranci, zajedno u više različitih stranaka mogu da naprave iskorak u dobrom pravcu. Demokrate, „novaci“ i još poneki „izdanci“ Demokratske stranke ponovo su, ovoga puta iz Niša, javnosti Srbije ukazali na svoje propuste i greške iz prošlosti, ali i spremnost da sve to isprave i smene aktuelnu vlast, tražeći od okupljenih građana bar još jednu šansu. Pored pokrajinskog premijera i lidera „velike“ stranke i bivšeg srbijanskog premijera i lidera „srednje velike“ stranke, ovoga puta se na bini nije našao lider „Zajedno za Srbiju“, Dušan Petrović. Eminentnoj skupini na bini nije prisustvovao ni jedan od najpopularnijih niških političara, Dušan Milisavljević, a sa skupa je, opravdano ili ne, izostao i Borko Stefanović. Evidentno je da turbulencije unutar Demokratske stranke ne jenjavaju i da ova stranka polako ali sigurno klizi u političku prošlost. Možda ne bi bilo zgoreg sve ono što tamo vredi spasiti tako što će se “nekoliko dobrih ljudi” okupiti oko ideje koja dobija sve veći prostor u političkom životu Evropske unije.
Ovakav miting u organizaciji jednog dela opozicije je dodatno zbunio već dovoljno konfuznu demokratsku javnost. Takođe, stvorio je dodatni animozitet prema organizatorima skupa jer posle Beograda, Niš se pokazao kao potpuni neuspeh. Govoriti o tome da se građani plaše izražavanja svog nezadovoljstva zarad čuvanja egzistencije i sigurnosti u novom milenijumu, ali i nakon svega onoga što su preživeli pod režimom Slobodana Miloševića 90-ih godina prošlog veka, je u najmanju ruku smehotresno. Pre bi se moglo reći da danas nikome u Srbiji nije jasno ko je opozicija i ko bi mogao biti dovoljno dobar da smeni aktuelnog premijera, a da nije manje zlo od njega. Postoje nekakve stranke/preduzeća koje na ovaj ili onaj način simuliraju opoziciono delovanje. Postoji jedan deo opozicije koji napada onaj drugi pri čemu se ovaj prvi sukobljava unutar sebe. Postoje oni iz opozicije koji sede u predvorju vlade Srbije i strpljivo čekaju svoj deo kolača. Naravno, postoje i oni što se uvek pojave uoči održavanja Parade ponosa i njima slični.
Slaba izlaznost i mlaka atmosfera koja je pratila miting u Nišu pokazali su da je narodu dosta mitingovanja i političarenja istrošenih i kompromitovanih lica. Organizovanje okupljanja po scenariju iz devedesetih godina prošlog veka je postalo neukusno baš kao i opozicioni lideri iz tog doba. U modi su građanski protesti u organizaciji nekompromitovanih ličnosti i „grupa“ ali i politički skupovi poput onih u SAD i zemljama EU na kojima se promovišu programi, ideje i nova lica u sklopu političke kampanje. Za sada takvu kampanju vodi jedino pokret „Dosta je bilo“ Saše Radulovića.
Sigurno je da će se u narednom periodu u narodu javiti opravdani bunt baš kao i kritična energija potrebna za smenu aktuelne vlasti. Neophodno je, kada dođe taj trenutak, tu energiju akumulirati i pravilno usmeriti. To ne mogu da urade lideri novonastalih brendova Demokratske stranke. Ne mogu ni oni koji Srbijom vladaju iz senke. Naprednjaci nisu toliko jaki, koliko su ovi slabi. Sigurno je da u redovima ovih stranaka postoje ljudi koji mogu da zadobiju poverenje građana i građanki Srbije. Vreme je da aktuelni lideri prestanu sa emitovanjem repriznog programa, pozdrave građanstvo i napuste političku scenu Srbije prepuštajući je nekim novim i modernim liderima novog doba. Devedesete godine prošlog veka su iza nas baš kao i politika tog doba. Sklonite se i napravite prostor za neku novu opoziciju.
Mr Željko Pavićević
Politički i ekonomski analitičar