Požar u fabrici svete vodice

Povezani članci

• VESNA RAJNOVIĆ: ZORANE MILANOVIĆU, PRESUDE SE IZVRŠAVAJU, A NE KOMENTIRAJU
• Polako komšije: Pokojnik pred streljačkim vodom…
• Vahidin Preljević: O narativu relaksacije nakon oktobarskih izbora
• SVIJET ANARHIJE, ANARHIJA U SVIJETU
• Zapišavanje Crne Gore
• Projekcije kratkih filmova Branka Radakovića u Zrenjaninu

Dušan Petričić, politika.rs

Piše: Slobodan Dukić

Dok je propovedao o porodičnim vrednostima episkop Georgije očima punim vatrene požude nišanio je, međ klečećom pastvom, lepotu devojku. Zalud je prizivao gospoda da ga sačuva od greha, ali je na kraju, poslao crkvenjaka u obližnju apoteku za vijagru. I tako više puta. Onda su pikanterije o slatkom životu raspusnog popa u kanadskoj eparhiji stigle do Patrijaršiskog dvora. Voajeri načičkani iza ključaonice slali su prekookeanska pisma patrijarhu Irineju tj. Augiju da je krajnje vreme da očisti dugo zanemarivane štale od raspusnika, pedofila, proneveritelja i goniča vernika. Džaba su ocu Georgiju bili očenaši, masiranje svetom vodicom grešnih delova tela. Smenjen je. Mitska predstava o Georgiju koji ubiva aždahu ostala je samo žvaka za verujući narod. Aždaha je sažgala vatrom grešnog kopljanika.

Veliki je požar u vrhu Srpske pravoslavne crkve, fabrici svete vodice. U paketu sa Georgijem izgoreo je i Filaret. Spala mu je sa tintare episkopska mitra. Izgubio je Mileševsku episkopiju. Zlatnu koku. Štampa u Srbiji piše da su dvojica vladika živeli kao plejboji. Sa jevanđeljem brisali guzice. Osim bahatosti i rasipništva, šikanirali su nižu bratiju i zapostavljali duhovnost. Bludničio Georgije, a ni Filaret nije izostajao. Inače, mizogeni zemaljski misionari rajskog života na nebu fasovali su pakao zarad ženskog međunožja.

Ali dibiduz je izgoreo bivši episkop Raškoprizrenski Artemije. Čovečuljak koji od mirisa ženskog tela i tamjana više voli miris novca. Novce koje su srpske ovce slale za pomoć kosovskoj braći trpao je u svoj džep. Naravno, svetovni sud je okrenuo glavu, baš kao i onaj na nebu. Artemije se osilio pa ga je SPC vlada degradirala u monahe. To vam je kao kad sa konja padnete na magarca. Ali Artemije nije puštao dizgine. Jahao je i dalje kao vladika. Venčavao, krštavao, slao na onaj svet. Sektašiš, siktali su na njega u Sinodu. Pokaj se i vrati u sveto krilo crkve. Artemije je odgovorio da mu puca vladičanski pojas. Ekskomuniciran je i na njega je bačena anatema. Vraćen u civilnjake. Oduzeto mu je i crkveno ime Artemije. Sad je samo Marko Radosavljević. Sad je i prilika da državni tužilac vikne držte lopova! Ali prvo treba da skokne do podruma i vrati kip boginje pravde Justicije sa terazijama, čije mesto u njegovom kabinetu je zauzela ikona tzv. majke božje.

Beogradski dnevnik Danas piše kako Borko Stefanović, šef poslaničke grupe Demokratske stranke nudi novi stranački program. U njemu predlaže oporezivanje crkve i vraćanje veronauke u crkvene učionice. Kako bi to bilo dobro. Da deca više ne slušaju blebetanje o kreativnom Hristu, koji je trčao po moru, nahranio narod jednom ribom i oživljavao mrtve. Malo morgen, što bi rekao rahmetli Slobodan Milošević. Aleksandru Vučiću, desničarskom premijeru, recimo, ne pada na pamet da predloži parlamentu oporezivanje crkve. Umesto da neka kinta padne i sa te strane, iz budžetske suve drenovine kaplje para za izgradnju monumentalne crkve Svetog Save i monstruozne podzemne crkve ispod njenih temelja. U te podrume sahranjivaće srpske patrijarhe. Za deceniju ili dve ovo će biti mesta hodočašća generacija budućih vernika. To neće biti ništa neobično. Eskalacija verskog zagljupljivanja je žestoka. Najveće žrtve su klinci. Možda gratis grobnicu dobije i pobožni šef države Tomislav Nikolić, graditelj crkve na sopstvenom imanju. Njegove zasluge SPC neće zaboraviti. Smeši mu se svetački nimbus.

Patrijarhu Irineju nije bilo lako da šutne u dupe Georgija i Filareta zbog finansijskih mahinacija. Kad god bi on zamahnuo skočila bi episkopska opozicija, jer bi sutra i njihovi budžeti mogli da dođu na red. Okupljeni oko Irineja Bulovića sive eminencije u Sinodu, predlagali su da se Georgiju da godina dana. Da kolega sredi budžet. Nađe nekog knjigovođu koji će da naštimuje sve na nulu. I Filareta je tresla groznica. Dok se znojio i merio pritisak lomila su se koplja oko njegove sudbine. Jal da ostane u sazvežđu lihvara, jal da tresne sa nebeskih visina. Prvo je javljeno da je sačuvao episkopsko žezlo, a onda da se strmoglavio. Nije pomogao ni apel Šešelja da se sačuva jedinstvo SPC. Ako treba vratiću i orden Belog anđela kumio je Sinod vojvoda od zarđale kašike tražeći milost za kumašina Filareta. Molitva mu nije uslišena.

Nadahnuti bogom crkveni oci su počeli da naplaćuju i svetu vodicu. U kultnoj bogomolji Svete Petke litar košta 30 dinara. Ko ubaci više u usta alave kasice, zajebo se. Kusur kasica prasica ne vraća. Tako je jedan bogobojažljivi par ubacio novčanicu od 200 dinara za litar te jebačke vodice, očekujući 170 kinti nazad. Bog iz kasice nije ih ni pogledao. A i zašto bi. Energetska kriza kuca na vrata, a nije nerealno da litra svete vodice košta koliko i litar benzinske čorbe za auto. Ako se zna za njena čudotvorna svojstva. Da ženama koje ne mogu zanijeti podari dete, sačuva bračnu zajednicu, izleči od kancera. A možda bude i pogonsko gorivo za rakete. Pa pravac nebo. Na ispovest.