Pređite na drugu stranu, država je sklona rušenju

Povezani članci

• Dril himnom
• Zašto Bijednoj Našoj ne daju biti – Lijepa Naša?
• Kako Kukuriku jatakuje HDZ-ov ološ
• Marin Jurjević: “SPLITE MOJ ISPOD DIVNEGA MARJANA”
• FATIN POUČAK
• Tuci nas Rasime, bolje sigurno nismo ni zaslužili

Nisu oni retke zveri pa da budu pod zaštitom države. Borite se, Aleksandre Vučiću, za pravnu državu, a onda se saplićete na prvoj preponi. Izađite, gospodo, pred narod Srbije i dostojanstveno i časno recite da podnosite ostavke. Primite krivicu na sebe, koje ima ili ne, i očuvajte jedinstvo Vlade Srbije. Povratak poverenja u Vladu Srbije. Ima u ovoj zemlji osoba koja će sigurno i bolje nastaviti da rade vaš posao

Piše: Čedomir Petrović, enovine.com

Kad god gledam Aleksandra Vučića na konferencijama za štampu, kao da vidim čoveka koji izlazi pred streljački vod. Prilazi grdnim mikrofonima, kao nagaznim minama, malim, žutim, velikim, kockastim, okruglim pa na ćoše, crvenim, sa stalkom i bez njega. Upereni u njega. Kao da će mešovoti hor Beogradske opere da nastupi. Staje i gleda u streljački vod. Čuje se iz mraka repetiranje diktafona koji nisu našli mesta za govornicom. Kamere bešumno, kao nemi svedoci beleže nemilosrdno svaki pogled, pokret i treptaj. Fotoaparati škljocaju, kao otkucaji pred eksploziju bombe. Blicevi sevaju kao kad padne granata noću i osvetli teren za napad ili povlačenje.

Počinje čerečenje. Analiza unutrašnjih organa. Pitanja nemilosrdna, udaraju gde je najtanje, biju ga u raskrvavljenu arkadu, ispod pojasa, šutiraju ga kada okrene leđa, pitaju ga neodgovorljiva pitanja. Za njega nema ni minut odmora. Pije prečesto iz čaše vodu da dobije na vremenu, da dođe do daha. Ovi nevidljivi, iz mraka, bljuju vatru, prvo pojedinačno pa onda rafalno. Gruva sa svih strana iz teškog i lakog naoružanja.

Pada na Vučića i helikopter sa ljudima i bebom, stenje pod teretom Šešelja i peče mu lice zapaljena hrvatska zastava, bacili bi ga u užarenu peć smederevske željezare ako ne nađe rešenje, razvlače mu ruke i noge Rusi i EU, hoće da ga pokidaju, a on mora da ostane u jednom delu i nastavi da ekvilibrira. Da li će biti poplava opet ove godine? Brane napravljene od donacija stranih zemalja, odnosi reka. Ko će posle toga dati novac za bilo šta? Počinju da gube dah i korak ovi koji su mu najbliži. Čuva celinu. Dokle će moći? Kradu i dalje ovi koji plaćaju pitaoce. Pitaoca će uvek biti, ali kako dati odgovor kada ga nema.

Zajapureni i nestrpljivi kreatori i kreature medija koji svojim škrabotinama stvaraju kod naroda opšte paničnu situaciju u zemlji, nesigurnost obavijenu strahom i beznađem, pucaju kroz usta na Vučića. Bili bi i nemilosrdniji da nije te polovine Srbije koja mu veruje. Ko su, bre, ti seljaci i taj ološ i kako mogu da budu za njega?

Ako je Vučić srušio helikopter, opozicija hoće da sruši Vučića i vladu Srbije. Traži se krivac. Sve je zakukuljeno i zamumuljeno, zapleteno i zavezano, a prolaskom vremena i nečinjenjem ničega, neće biti dobro.

Ministar odbrane Bratislav Gašić i načelnik Generaštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković morali su podneti neopozive ostavke tog istog dana kada se srušio helikopter. Ni sada nije kasno. Nema tu, ko je kriv a ko nije. To je opšte nepisano pravilo u celom svetu. Pogotovo vojska. Nije dovoljna samo ostavka. Ukoliko se dokaže i krivica moraju i oni i svi drugi da odgovaraju pred licem pravde. Valjda će se i to lice nekada pojaviti u našim krajevima?

Ne dirajte mrtve. Ako ima nekog gore, on im je oprostio sve grehe. Dali su najveću žrtvu, dali svoje živote za život tek rođenog deteta. Nema dalje.

Ne možete Aleksandre Vučiću izjavljivati – da nećete dati Gašića i Lončara! Detinje neozbiljno. Nepromišljeno. Priznavanje greške, koje ima ili nema, govoriće o vašoj ozbiljnosti i spremnosti da i u teškim situacijama pokažete zrelost vlasti. Ovakav potez ne predstavlja vaš poraz, a pobedu opozicije. Obratno. Ovakvim potezom doprinećete stabilnosti zemlje i zapušiti usta lajavcima. Narod voli da i vlast, koja je uvek nedodirljiva i bezgrešna, prizna ponekad da je pogrešila. Tako priđe bliže narodu.

Izjavili ste Vučiću da je uticaj biznismena Miroslava Miškovića u Srbiji, i finansijski i medijski, mnogo ozbiljniji nego što ste mislili: “Imamo dokaze kako se tajkunsko mafijaški lobi, od zemunskog do Miškovićevog klana, bore da se ništa ne promeni, kako bi mogli da nastave sa pljačkom Srbije“.

Pre sedamnaest godina Zoran Đinđić je rekao: “Sva velika obećanja u ovoj zemlji do sada su bila izneverena, pa ipak mi smo večeras ovde. Zašto? Niko nikom u ovoj zemlji više ne veruje. Pa ipak, mi smo večeras ovde da bi od mnogih drugih koji nisu ovde tražili poverenje. S kojim pravom? Svi su digli ruke od ove zemlje, od Srbije. Zašto mi ne odustajemo“?

Oni, koji se danas lažno predstavljaju kao Demokratska stranka, više nisu ništa.  Grupa anonimnih, bezobzirnih i neprepoznatljivih u masi. Ne ponižavajte više Đinđića i ne kaljajte ga. Bez njega bi danas bili niko i ništa, kao što i jeste. Uklonite iz svih zapisa i slika Zorana Đinđića. Ne ubijajte ga nanovo ako ga niste razumeli ili ako ste ga mrzeli, jer ste bili nevidljivi u njegovom prisustvu.

Niste tražili niti želeli da se dozna ko je politički inspirator i ko je na kraju naredio ubistvo dr Zorana Đinđića. Niste, jer ko zna koja bi sve govna isplivala na površinu. To malo šake jada što vas ima, raziđite se i ne ometajte saobraćaj i prosjake u njihovom radu.

Vi, Aleksandre Vučiću, imate istorijsku priliku da okajate svoje mladalačke, nimalo naivne grehe i učvrstite svoj snažan položaj danas, ukoliko sa ljudima koji su voleli i razumeli Zorana Đinđića, osnujete komisiju, koja će bez ikakve novčane naknade, sa nečim što u politici mora da postoji, a nije ih bilo do sada, to su osećanja, istina i iskrenost, pristupom svim tajnim dokumentima, izvesti na sud i osuditi sve one koji imaju na sebi njegovu krv od 12. marta 2003. godine.

To je i dužnost i obaveza države Srbije i Vas kao premijera, prema porodici ubijenog Zorana Đinđića, prema prijateljima i prema narodu.

Vratićete veru u mogućnost obnove izmasakrirane pravde i države, i sklanjanju table sa natpisom –  Pređite na drugu stranu! Država je sklona rušenju!

Lakše će posle ići i sa ostalim ubistvima, novinara, vojnika u Topčideru, radnika na RTS i još mnogo stravičnih zločina učinjeno u ovoj maloj i nekad najsigurnijoj zemlji na svetu.