Kako isplaćivati plate u Javnom sektoru?

Povezani članci

• EK: Region mora da utvrdi činjenice o žrtvama i postigne pomirenje, moguć rok 2025.
• Vreme ponovo nađeno
• GENERALI MRTVE VOJSKE: OD KOČE DO DIVJAKA
• Svetiti se životu – zaboravom
• Bijeljina domaćin Biznis foruma „Rasterećenjem privrede do novih radnih mjesta“
• Apel Ženskoj parlamentarnoj mreži – Glasajte protiv Predloga zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica koji žrtvama ratnog silovanja ne daje status civilnih žrtava rata!

Plate u javnom sektoru se i sada nekako isplaćuju i prate. Ovde ćemo predložiti kako bi se to moglo efikasnije činiti i to preko nekoliko razlika u odnosu na sadašnji sistem. U tom smislu, trebalo bi:

1) Uvesti jedinstvenu osnovicu za obračun svih plata u JS (od uprave do javnih preduzeća)

2) Proširiti nadležnost Uprave za trezor za isplatu svih plata u JS (javna preduzeća bi dostavljala izveštaje o zaradi i potrebna sredstva).

3) Učiniti javnom i pretraživom bazu podataka o zaradama u JS, poput sadašnje baze APR.

Dakle, zarade u javnom sektoru trebalo bi da se isplaćuju sa računa Trezora, po dobijenim tabelama od samih radnih jedinica za dati mesec, koje prikuplja Uprava za trezor. Javna preduzeća i druge organizacije koje imaju sopstvene prihode, prethodno prebacuju potrebna sredstva Trezoru.

Podaci koji bi bili od javnog interesa i koji bi se mogli javno pretraživati bili bi ovi:

Kao i sada, plata bi bila proizvod nominalnog koeficijenta i osnovice, samo što bi sada to bila jedinstvena osnovica jednaka minimalnoj plati za puno radno vreme čiji iznos se određuje budžetom za svaku godinu. Ovo bi omogućilo jednostavno planiranje plata i lako upoređivanje plata po raznim osnovama.

Baza podataka se može pretraživati po svim ovim osnovama:

1. Koliko jedna osoba zarađuje u javnom sektoru (ukupni javni prihod) – ovaj podatak je personalizovan, javan i segmentiran za nosioce javnih funkcija.
2. Svako moguće ukrštanje ovih podataka (na primer, koliko fakultetski obrazovani prosečno zarađuju po preduzećima, po opštinama ili delovima sektora itd)

Bazu podataka po ovim kriterijumima može pretraživati svaki gradjanin, poput baze APR. Jedino je JMBG skriven ili zamenjen slučajnim brojem.

Uprava za trezor objavljuje mesečne statistike iz kompletne baze, prema standardu i pokazanom interesu javnosti.

***

Trenutno stanje stvari je da je Vlada još 28.08.2013. donela uredbu kojom traži da joj se dostave podaci o zaposlenima u javnom sektoru. Obrasci (tabele) koji su propisani sadrže mnogo više podataka od naše gornje tabele. U ovoj uredbi je takođe Uprava za trezor zadužena da prikuplja podatke i to u elektronskom obliku. Međutim, na ovaj način nije nastala JAVNA, TAČNA i AŽURNA baza podataka. Posle prikupljanja ovih podataka, ministri su izjavljivali da u javnom sektoru radi 750.000 ljudi, čak i do 800.000 ali su te izjave bile daleko od bilo kakve preciznosti, segmentiranosti i javnosti podataka.

Tačnije, 7 meseci posle donošenja Uredbe, 07.03.2014 bivši ministar Lazar Krstić izjavljuje da „se ne zna tačan broj zaposlenih u JS“:

“Poslednji zvanični podaci govore da kod države radi 781.000 ljudi, a nezvanični da je ovaj broj veći za minimum 100.000. Milan Krkobabić, zamenik predsednika PUPS, otkrio je za “Blic” da najsvežniji podaci otkrivaju “još nekih 150.000 ili 200.000, ali da je porazno što o tome ne postoji tačan broj”.

Krstić se tada požalio da neke jedinica JS još uvek nisu poslale tražene podatke, a svakako je činjenica da ovi podacinisu bili javni, da ih nije bilo moguće pretraživati i da je u javnost plasirana informacija o njihovoj nepreciznosti. Jedini podatak koji je plasiran je da ima pobrojanih 740.000 ljudi, taj podatak je doveden u pitanje i bilo kakva dalja segmenatcija tog podatka nije objavljena.

Ne mogu da se setim da je nova minstarka Kori Udovički ikada preciznije govorila o ovim podacima ili da je ponudila delove registra zaposlenih, informacije o njegovoj ažurnosti ili bilo šta drugo. Na sajtu ministartstva finansija postoje tabele o broju zaposlenih u lokalnoj samoupravi, ali smo na nekoliko primera u TW raspravi ustanovili da su podaci netačni.

Drugim rečima, ne samo da podaci o javnom sektoru nisu JAVNI, nego je veliko pitanje da li oni u sređenom obliku za celi javni sektor uopšte postoje. Na stranici Uprave za trezor posvećenoj Registru zaposlenih moguće je skinuti potrebne obrasce.

18.09. 2014. Ministar finansija Dušan Vujović uočio je da „značajniji broj korisnika ne unosi podatke o primanjima, odnosno, redovno ne unosi podatke o zaposlenima“ i zahtevao da se podaci ažuriraju do 30.09.2014, što znači da ni za Upravu za trezor, a ne samo za javnost, nije moguće da zna tražene podatke o primanjima i zaposlenima za ceo javni sektor.

Realne zarade u bilo kojoj instituciji – javnom preduzeću, opštini, agenciji – nemoguće je saznati, iako za jedan deo javnog sektora koji danas dobija platu preko Trezora ti podaci već postoje, ali se ne objavljuju i pitanje je koliko su sredjeni.

Prema sporazumu sa MMF, naša država se obavezala da će doneti novi jedinstven zakon o platama do juna 2015. Ako ta obaveza već postoji, onda bi upravo sada trebalo raspravljati o platama i njihovim odnosima.

A pretpostavka za bilo kakvu raspravu o zakonu i platama i bilo kakvu racionalnu štednju, jeste da plate budu JAVNE, a registar zaposlenih i PRIMANJA ažuran.

To je moguće postići brzo, ako se isplata plata zakonom veže za ažurne podatke. Kažite nam kolike su vam zarade, i onda ćete ih dobiti.

Ps.

(dosta bitnih ideja iz ovog teksta preuzeto je sa bloga Ivana Bućkovića)

Vladimir Milutinović,  Dvogled