Netanyahuov upad na Obaminu teritoriju

Povezani članci

• Guterres: Čovječanstvo je samo jedan nesporazum udaljeno od nuklearnog uništenja
• Brisel kritikuje Erdogana
• Britanski poslanici glasaju o amandmanima na sporazum o Brexitu
• “Da li bi ste mogli sutra isporučivati gas za Njemačku, gospodine Arkab?“
• Zašto su Uber fajlovi briga i za političare?
• Izazovi nove ere u Japanu

Barack Obama nedeljama ne krije da je ljut i da je izraelskog premijera već upozorio da se ne meša u njegov sukob sa republikancima u Kongresu.

Piše: Boško Jakšić–Al Jazeera

Ne pamti se decenijama da je neki izraelski premijer doputovao u Washington a da se ne sastane sa američkim predsednikom, a upravo to će doživeti Benjamin Netanyahu koji je upornim insistiranjem daSAD odvrati od pregovaranja sa Iranom američko-izraelske odnose srozao na najniži mogući nivo.

Barack Obama nedeljama ne krije da je ljut i da je izraelskog premijera već upozorio da se ne meša u njegov sukob sa republikancima u Kongresu koji lobiraju za uvođenje oštrijih sankcija Teheranu, čime bi se blokirao sporazum na kome njegova administracija intenzivno radi i za koji se smatra da bi bio najveći Obamin spoljnopolitički uspeh.

Ljut je što su republikanci, koji imaju većinu u Kongresu, izraelskom premijeru omogućili da u utorak upozori na “opasnost” od bilo kakvog “zaprepašćujućeg” sporazuma sa Iranom oko njegovog spornog nuklearnog programa.

“Skretanje od protokola”

Ljut je i što je poseta organizovana mimo njegovog znanja. Predstavljalo se da Netanyahu ima poziv kongresmena obe stranke, ali se ubrzo ispostavilo da predsednikova administracija i demokrate o pozivu uopšte nisu bili upoznati i da se radi o pozivu predsednika Predstavničkog doma, republikanca John Boehnera, koji je poslednjih šest godina proveo kritikujući sve što je Obama predlagao.

Polemika je otvorila i pitanje da li je Netanyhuovo pojavljivanje “skretanje od protokola” ili neustavni upad na teren Obamine spoljnopolitičke moći jer Kongres nije ovlašćen da bude domaćin stranim liderima.

Kontroverzni govor nagoveštava novu eru tenzije i međusobnog nepoverenja dva strateška saveznika. Raskorak u ocenama oko Irana je toliki da je Netanyahu početkom januara potvrdio postojanje “dubokog neslaganja”, dok je Obama ovog meseca govorio o “veoma stvarnim razlikama”.

Obama ne planira da se sretne sa Netanyahuom. Ne slučajno, potpredsednik Joe Biden i državni sekretar John Kerry neće biti u Washingtonu u danu u kome će Izraelac govoriti na Capitol Hillu. Bela kuća odluku objašnjava diplomatskim protokolom: da ne kontaktira svetske lidere koje iščekuju izbori – izbori u Izraelu zakazani su za 17. Mart.

Protokol na stranu, ali je već duže vreme jasno da dvojica političara nemaju previše ličnih afiniteta. Iako se sukob često predstavlja kao lični konflikt, pojedini analitičari smatraju da je razlaz ozbiljniji, da se povećava tokom poslednje dve godine i da iskazuje duboko neslaganje oko pitanja kako se postaviti prema rastućem uticaju Irana.

Netanyahu je više nego rezervisan prema ideji pregovora. Njegov skepticizam eksplodirao je početkom godine kada je zaključio da su SAD učinile ustupke koji će “Iranu omogućiti da zapreti opstanku Izraela”. Najozbiljniji razlaz počeo je telefonskim razgovorom dvojice lidera 12. januara da bi eskalirao Netanyahuovim prihvatanjem poziva republikanaca.

Izraelski premijer, koji duboko veruje da je Iran “egzistencijalna pretnja” i da ga i bombama treba sprečiti da se dokopa nuklearnog oružja, ponavlja da poštuje Belu kuću i predsednika SAD, ali da je njegova dužnost da otkloni opasnost koja preti Izraelu. Netanyahu smatra da pregovori Irana i šestorke – SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, Rusija i Kina – ajatolasima u Teheranu otvara mogućnost da proizvode atomsku bombu kada sporazum istekne posle decenije trajanja.

Kako Bela kuća misli upravo suprotno, da će sporazum sa Teheranom između ostalog i Izrael učiniti bezbednijim, stvorena je atmosfera u kojoj administracija uopšte i ne pokušava da maskira svoje burno nezadovoljstvo Netanyahuovim insistiranjem da usred Kongresa osudi Obaminu politiku i da unosi razdor među republikance i demokrate.

Blokiranje pregovora

Savetnica za nacionalnu bezbednost Susan Rice za Netanyahuov pritisak da govori kaže da je “destruktivan” po odnose dve zemlje.

Sedmoro kongresmena, demokrata – svi Jevreji sa snažnom podrškom Izraelu – pozvali su Netanyahua da odloži govor ili da ge ne održi u Kongresu. Uzalud. Jedan broj demokrata već je najavio da neće prisustvovati govoru koji je pokušaj blokiranja pregovora sa Iranom. Drugi su premijera pozvali da se s njima sretnu privatno, ali on je to odbio kako njegova poseta ne bi dobila partijske dimenzije.

Repubikanci su doneli rezoluciju dobrodošlice Netanyahuu koristeći ga da zabeleže jevtine političke poene. Demokrata , Patrick Leahy, senator sa najdužim stažom, optužio ih je za “unilateralno” organizovanje i politizaciju posete i podsetio na nepisano pravilo da Kongres u spoljnoj politici postupa i govori “jednim glasom” kad god je to moguće. “Oni su srozali to dragoceno pravilo”.

Netanyahu je verovatno priželjkivao da govorom protiv Irana mobiliše i demokrate i republikance da odustanu od pregovora ili stave veto na očekivani sporazum, ali je svojim stavom samo produbio razlike u Kongresu i dodatno se udaljio od Obame. Istovremeno je podelio razne jevrejske organizacije u SAD: liberalne ga kritikuju, konzervativne hvale.

“Žalim što je poziv da se obratim specijalnoj zajedničkoj sesiji Kongresa od nekih doživljen kao politički ili partijski”, napisao je Netanyahu. “Mogu da vas uverim da je moja jedina namera što sam to prihvatio da izrazim duboku zabrinutost Izraela” nuklearnim pregovaranjem sa Iranom.

Od kako su američki predsednik i izraelski premijer došli na vlast 2009, odnosi dva strateška saveznika su na nizbrdici. Obama je, pokušavajući da resetuje odnose sa arapskim i islamskim svetom i da obnovi mirovi proces na Bliskom istoku, Netanyahua pritiskao da zamrzne gradnju jevrejskih naselja na palestinskim teritorijama koje je okupirao u ratu 1967.

Pokazalo se da lider izraelske desnice na to ne reaguje. Štaviše, prošle godine postavljen je desetogodišnji rekord u broju tendera za gradnju, što je značajno doprinelo kolapsu mirovnih pregovora pod pokroviteljstvom SAD aprila 2014. State Department je ovog januara takvu praksu, koja je doprinela da na okupiranoj zemlji živi pola miliona Jevreja, kritikovao kao “nelegitimnu i kontraproduktivnu ostvarivanju rešenja dve države”.

Glasovi Izraelaca

Ostaje da se vidi da li to Netanyahua čini izolovanim, ili će premijer odlučnošću pridobiti glasove Izraelaca, ali konflikt je dostigao takve nivoe da proizraelski lobisti u Washingtonu sada na sve načine pokušavaju da spreče dalje pogoršanje odnosa.Teško.

Istorija ličnog animoziteta ne samo da je duga, već i suštinska. Obama nije krio kakav su utisak na njega ostavljale knjige vodećih izraelskih mirovnih aktivista, pisaca Davida Grossmana i Amosa Oza. Obama na Izrael gleda kroz optiku liberalizma i progresivn tradicije socijalne pravde, dok Netanyahu svoju zemlju posmatra isključivo kroz sočiva bezbednosti i moći.

Još 2004, kada je ulazio u Senat, Obama je kritikovao izraelsko podizanje Zida na Zapadnoj obali. Jula 2008, tada još predsednički kandidat , Obama je posetio Izrael prikupljajući podršku oštrim osudama Irana koji je opisivao ne samo kao pretnju Bliskom istoku već i čitavom svetu. Istovremeno je najavio da će, ako bude izabran, otvoriti pregovore sa Iranom čiji je tadašnji predsednik, Mahmoud Ahmadinejad, pretio da Izrael “treba zbrisati s mape sveta”.

Obama se tada prvi put sreo sa Netanyahuom koji je u to vreme predvodio opoziciju i očekivalo se da će ubrzo početi svoj drugi premijerski mandat. Iako je potvrđena zajednička pozicija oko Irana, desnica u Jerusalimu već tada je počela da sumnja u Obamu pokazujući mnogo više simpatija za njegovog protivkandidata John McCaina.

“Mislim da postoji pogrešan pristup unutar proizraelske zajednice koji kaže da ste, ukoliko nepokolebljivo ne prihvatite pro-Likudov pristup Izraelu, suprotstavljeni Izraelu, da ste protiv Izraela, a to ne može da bude mera našeg prijateljstva sa Izraelom”, govorio je Obama podižući nervozu desnice.

U jednom istraživanju Jerusalem Posta iz 2010. samo devet odsto ispitanih kaže da je Obamina administracija proizraelska, dok gotovo polovina misli da je na strani Palestinaca.

Rezultat je da dobri odnosi dvojice lidera nikada nisu stvoreni. Međusobno sumnjičenje izbilo je na površinu 2012. kada su SAD otvorile tajne kontakte sa Iranom preko Omana.  Izraelci su bili besni što nisu bili obavešteni.

“Benjamin Netanyahu ne veruje Baracku Obami, i verovatno nikada neće”, pisao je te godine Peter Beinart u knjizi “Kriza cionizma”. “Razlog je jednostavan: Obama podseća Netanyahua o onome što Netanyahu ne voli kod Jevreja… njihovo verovanje da nose moralnu poruku sveta”.

Izraelski premijer je novembra 2013. glasno kritikovao prelazni sporazum sa Iranom zato što formalno prihvata da Iran može da obogaćuje uranijum. Od tada se razlike Obame i Netanyahua ubrzano uvećavaju.

Dok SAD i Iran u pregovorima smanjuju jaz da bi se sklopio sporazum kojim se sprečava razorni rat, Netanyahu čini sve da potkopa na samo Obaminu poziciju, već i drugih pet zemalja koje učestvuju u pregovorima.

Obama je međutim odlučan da nastavi dijalog sa Teheranom. Procenjuje da bi nove sankcije Iranu povećale mogućnost da Amerika ponovo bude uvučena u oružani konflikt na Bliskom istoku. Bela kuća zapretila je da će upotrebiti veto ukoliko republikanci iz Senata zatraže da Kongres glasa o sporazumu.

Netanyahu, s druge strane, ne odustaje od toga da baci bombu na pregovarački proces ubeđen da će Iran popustiti pod pritiskom – što je pogrešna procena jer se pokazalo da Teheran na eskalacije odgovara sopstvenim eskalacijama.

Obama i međunarodna zajednica

Amerikanci su skeptični oko onoga što Netanyahu pokušava da proda. Nedavno istraživanje CNN-a pokazalo je da je 63 odsto svih ispitanih, a čak 81 odsto demokrata, protiv poziva da Netanyahu govori u Kongresu. Mnogi pamte kako je Izraelac 2002, takođe pred Kongresom, hvalio američke vojne angažmane koji imaju “ogroman, pozitivan odjek u regionu”. Obama je tada upozoravao da invazije “samo raspiruju požar na Bliskom istoku”. Zna se šta je posle toga bilo.

Netanyahu Kongres dovodi u poziciju da bira između predsednika Obame i napora međunarodne zajednice da se sklopi sporazum sa Iranom s jedne strane, i izraelskog premijera koji je odlučan da takav dogovor sabotira, s druge.

Ukoliko stane na stranu Izraelca, povećava se opasnost od ratnog sukoba koji regionu, uključujući Izrael, preti nesagledivim posledicama. Takav izbor niko ne želi. Podrška Izraelu nije partijsko pitanje.

Da li će Netanyahu platiti cenu suprotstavljanja Obami koji ima još godinu i po dana u Beloj kući? “Netanyahu je pljunuo u naše lice. Biće cene”, citirao je Haaretz neimenovanog američkog zvaničnika.

Odbijanjem da se sastane sa Netanyahom, Obamina administracija šalje signal Izraelcima da lider desničarskog Likuda nije njegov kandidat. “

Oni to ne mogu da kažu, oni bi to dematovali, ali da budemo jasni: oni bi voleli da on ode”, izjavio je Aaron David Miller, bivši savetnik državnih sekretara. Ali, ono što je loše po SAD i Izrael, i dalje može da bude dobro po Netanyahua. Militantnost koju je spremio za Kongres mu u ovom trenutku pred izbore donosi više glasova nego što odnosi. Dok god desnica u Izraelu govori da je Obama na strani iranskih mula a protiv Izraela, Netanyahu nema za čim da žali.