(Samo)ubistvo na Andrićevom vencu

Povezani članci

• TREBA LI NARICATI ZA ŽRTVAMA BLEIBURGA?
• Teofil Pančić: Istraga poturica i vojvođanskih ustaša
• A ŠTA KAŽE VJEŠTAK: KOLIKE LI SU DUŠEVNE BOLI POLITIČARA?
• Marinko Čulić o Zoranu Milanoviću: Samorastakanje SDP-a
• Mary Ann Hennessey: “Ne držite ih za obećanja, natjerajte ih da budu bolji od toga”
• Predstavljanje Dosijea „Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: Operacija skrivanja tela“

I sad ko može da kaže kako sin Toma nije  ćaća Vojin đak. Neki kažu da je magarasta izjava srpskog predsednika došla preko onog magareta koje je jahao dok je udarao kamene međaše Velike Srbije. Ne bih da klevećem dugouhog četvoronošca. Možda je suicidni Nikolić potegao rakiju Tomovaču, otevši se kontroli savetničkog tima. Tek njegov udar na pravnu državu i Ustav osvanuo je na stranicama Politike 15. februara na Dan državnosti. U istom broju u kome je ova novina čitaoce častila reprintom prvog srpskog Ustava. Pa sretan ti Dan državnosti Srbijo! 

Piše: Slobodan Dukić

Predsednik Srbije izjavio je u intervjuu Politici da Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine najavom istrage protiv generala Ljubiše Dikovića, načelnika Generalštaba Vojske Srbije , ne shvata da treba da razmisli “šta on to kopa po Srbiji”.

Ovakva reakcija šefa srpske države usledila je posle nedavnog objavljivanja dosijea Rudnica u kome Fond za humanitarno pravo nalazi da je 37. motorizovana brigada, kojom je komandovao Diković, učestvovala u ratnim zločinima 1999. godine na Kosovu. Ne dugo posle toga Vukčević je rekao da niko ne može biti izvan zakona pa ni Diković.

“Sada će meni jedan čovek iz Srbije, koji je vrhovni tužilac za tu materiju u zemlji, 16 godina posle bombardovanja, da kaže kako nešto ispituje. I mandat mu je istekao. Neka malo razmisli šta on to kopa po Srbiji. Ali nije jedini. Počela je ponovo neka orkestrirana kampanja.” Zatim je Nikolić kazao da tužilac ne bi trebalo da bude pion Haaškog tribunala , niti ruka koja treba da potpisuje dekrete iz Haaga. Svaki tužilac treba da  bude samostalan i on u Srbiji ima tu potpunu samostalnost, ali on,  Vukčević, misli da je organ nekog drugog samostalnog tužilaštva. Naravno, ponovio je predsednik Srbije “Diković nije nikakav ratni zločinac” nego “čestit čovek”.

I ranije su iz starog dvora na Andrićevom vencu stizale vesti o raznim nepodopštinama srpskih vladara, ali aktuelni stanar dvorskih odaja, valjda out of control savetnika ili zdravog razuma, ko će ga znati, samoubilački je ovo izjavio i izazvao kolosalna zgražavanja. Pucao je u svoj predsednički integritet.U nogu državi. Koja se, kako kaže Ustav, oslanja na tronožac zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.Ova izjava po stupidnosti prevazilazi onu nedavnu , prilikom posete kineskog premijera. Četnolika glava države je onda izjavila kako je čuveni srpski prorok Tarabić rekao da će doći vreme kad će žuta rasa doći u Srbiju i piti vodu iz reke Morave.

Ko ne prepoznaje glupost, prepoznaće pretnju. Šef srpske države upozorava tužioca kako mu je mandat istekao, ali je opet ostao na državnoj apanaži zahvaljući volji svetovne i duhovne vlasti. Umesto da bude sluga pokoran i gurne albanske žrtve još dublje u zemlju on “kopa po Srbiji”. Tako glagolja Nikolić, dok iza njegovih reči tutnji huk nebeske Srbije iznad stadiona “Samo mrtav Albanac je dobar Albanac”. Vlasnik ćitabe o ekspresno završenom visokom obrazovanju u Vukčeviću vidi novog dobošara u orkestru nacionalnih štetočina kojima diriguju strane sile “mraka i bezumlja.” Siroti Nikolić. Baš su ga napustile muze, zaštitnice učenosti i logike, svoje naravoučenije okitio je tvrdnjom kako Vukčević uživa komforno u samostalnosti tužilačke funkcije u Srbiji, a i pored toga prihvata da bude pion nečastivih. Nego šta će sad reći esnaf titulara pravosudnih funkcija. Hoće li tužioci ostati nemi i prikovanih guzica za svoje fotelje. Kako pravna struka i nauka gleda na batinanje kolege. Jer kad Maksim Mlatišuma ponovo uzme  toljagu braneći otečestvo i Dikovića,  sutra su možda oni na redu.

Nikolić brani Dikovića do poslednje kapi Vukčevićeve krvi. Koji usput, baš nije, bio  nešto agilan kad je trebalo istražiti otkud albanske kosti na srpskoj zemlji. Na takva istraživanja gurnuo ga je Fond za humanitarno pravo. A pravo govoreći ni ostali slučajevi zločina ne bi bili istraženi da se Dunav nije izdajnički poneo, povukao se u korito i na obali se ukazala potopljena prikolica iz koje je provirivala neka ruka ili noga. Čovek iz debele Vučićeve senke brani generala uobičajenom argumentacijom. Bla, bla, bla … Kako je Diković čestit čovek. To bi, valjda, po najvećem srpskom domaćinu trebalo da znači: Poštuje boga pravoslavnog. Voli srpski opanak. Peče i pije rakiju kao i  šef srbijanske države. Nego, ajde da na slepo otvorimo dosije Rudnica. Strana 28. Naslovljena sa Tela žrtava u nadležnosti Odeljenja za asanaciju  37. mtbr. VJ.  Pasusi označeni brojevima 73, 74, 75. Citat: Komandant 37. mtbr. VJ Ljubiša Diković je petog aprila 1999. godine, na dan zločina u Rezali, izdao naređenje za “asanaciju bojišta”, odnosno “pronalaženje  i sakupljanje ljudskih leševa i njihovo sahranjivanje. U cilju izvršenja ovog zadatka, a u skladu sa naređenjem Prištinskog korpusa od 31. marta 1999. godine formirano je odeljenje koje je, između ostalog, dobilo i sledeća zaduženja… prikupljati podatke o mestima pronalaženja tela ŠTS, izveštavati o lokacijama načelnika MUP Srbica, a isti će nakon prijema takvih izveštaja preko načelnika MUP Kosovska Mitrovica, regulisati angažovanje struktura  za prikupljanje, asanaciju i vođenje propisane evidencije o pokopanima. Za komandira ovog odeljenja određen je kapetan prve klase Rade Krsmanović, a za njegovog zamenika major Hasan Čorbić….

Naredjenje sadrži i jednu krajnje neuobičajenu pretpostavku komandanta 37. mtbr. VJ- da će sva tela na koja će Odeljenja naići biti tela ŠTS (Šiptarske terorističke snage), iako termin asanacija bojišta  podrazumeva pronalaženje i sahranjivanje tela i vojnika i civila. Ovo naređenje je posebno indikativno  ako se imaju u vidu druga dostupna naređenja brigada VJ o asanaciji. Na primer, Komanda 125 mtbr. VJ ne anticipira koja će tela biti pronadjena, već izdaje jasan zadatak pripadnicima jedinice da uklone sva mrtva tela na koja naidju…”

Ali ko još ovde čita dosije Rudnica. To je štivo koje otvara novu živu ranu katarze na telu nacionalnog bića. Običan svet okreće glavu i kaže: “Pa šta i drugi su činili zločine”. Državnici se plaše domino efekta. Pašće bruka po belom svetu. Ako Diković popije robiju, šta će biti sa nama. Srpska pravoslavna crkva ima druga posla. Dodeljuje orden Belog Anđela Šešelju. A koji je u jednoj TV emisiji objasnio otkud leševi albanskih seljaka u kamenolomu Rudnica. Pa naivne srpske generale na to navukle strane neprijateljske sile. I sad ko može da kaže kako sin Toma nije  ćaća Vojin đak. Neki kažu da je magarasta izjava srpskog predsednika došla preko onog magareta koje je jahao dok je udarao kamene međaše Velike Srbije. Ne bih da klevećem dugouhog četvoronošca. Možda je suicidni Nikolić potegao rakiju Tomovaču, otevši se kontroli savetničkog tima. Tek njegov udar na pravnu državu i Ustav osvanuo je na stranicama Politike 15. februara na Dan državnosti. U istom broju u kome je ova novina čitaoce častila reprintom prvog srpskog Ustava. Pa sretan ti Dan državnosti Srbijo!