Slobodan Dukić: Pismo s onog sveta

Povezani članci

• Papu smjenila britanska obavještajna služba
• Politički zemljotres: Komšić otkazao poslušnost Lagumdžiji, odbio glasati za usvajanje proračuna
• „Obavještajnim“ fake newsom protiv nacionalnih interesa
• Reportaža koja se pamti: Priča Borisa Dežulovića iz okupiranog Vukovara
• VIKTOR IVANČIĆ: ROM IZ VEDRA NEBA
• Operacija „Oluja“

Foto: Johannes P.

Nebeska epistola novonacrtanog svetog Marka Gajačkog uplašila je primaoce, a u ove zimske dane u bogobojažljiva seoska domaćinstva na jugu Banata unela atmosferu poznatu iz pripovedaka Nikolaja Gogolja, pisca poznatog po romanu Mrtve duše. Njega do kraja života nije napuštala sumnja da je đavo među nama.

Priča s elementima verskog ludila i misticizma  nije izmaštana. Ona je istinita i dešava  i kazuje se ovih zimskih dana u Banatu, u opštini Kovin. Uz čuveno  pitanje kultnog radio reportera Mladena Delića – Da li je to moguće? Nešto od priče prikazala je jedna nacionalna TV u Srbiji, ali to je samo – patrljak.

Skoro će godina kako je u selu Gaj umro 27-godišnji M.S. Prirodnom smrću. Jedinac. Bogati roditelji dali su sve od sebe za njega. Umro je, pošto se vratio sa novogodišnjeg dočeka u susednom Deliblatu. Pre nego što je krenuo kolima kući, požalio se prijateljima na stezanje u grudima. Pomogli su mu, vozeći auto do Gaja. Blizu kuće M.S. je preuzeo volan. Ušao u kuću. Čestitao roditeljima Novu Godinu i otišao da spava.  Kako se nije dizao do kasnog popodneva, majka je ušla u sobu da ga probudi. Bio je mrtav. Lekar i istražni sudija su konstatovali tzv. prirodnu smrt. Roditelji nisu dozvolili obdukciju, stoji u zapisniku istražnog sudije.

Imućni roditelji, pravoslavni hrišćani, želeći da do kraja života sačuvaju uspomenu na jedinca, grade crkvu. U selu inače postoje dve. Pravoslavna i Rimokatolička. Da i manastir. Utočište nimfomanki i umobolnika. U vreme bogosluženja skupilo bi se u oba hrama  tek pola kombija vernika. Crkva je velelepna, sagrađena na obodu sela. Na njihovom imanju. Vrednost spoljašnjih i unutrašnjih radova oko 300 hiljada eura. Unutrašnjost je odslikana freskama. Centralna, s desne strane ulaza je ona na kojoj je kao sveti Marko, nacrtan pokojni M.S. Ispod poda crkve zjape tri prazne mermerne grobnice. Jedna od njih je za pokojnika, sahranjenog na seoskom groblju, a druge dve za oca i majku. I to je taj TV patrljak priče. To što su videli na malom ekranu  ljubitelji morbidnih i nekrofilnih žanrova.

Nema dobre gogoljevske priče, bez one veštice na metli. Jedna komšijska bakica koja često u snu opšti sa nebeskim generalnim direktorom, a i  vreme joj je za takve razgovore, na jutarnju kaficu dolazi kod ucveljenih roditelja sa novim sanovnikom. Srčući smeđoliku tečnost  kaže: “Dete vam je ubiveno. Nije umrlo prirodnom smrću”. Sipa so na živu ranu. Kod roditelja pokojnog M.S. rasplamsala se sumnja do nebesa, u istinitost policijskog i lekarskog izveštaja. Odlaze kod čuvenog beogradskog advokata. Branio je najveće  ubice, siledžije, najcrnje kriminalce. Za masne honorare. Zovu ga zato i đavolji advokat. “Dete nam je ubiveno”, kažu tražeći njegovu  pomoć. Može, kaže on. Za njegove i usluge kolege forenzičara koji je napisao podebeli zahtev za eshumaciju, zbog sumnji da je “dete ubiveno” pada deset hiljada evra na ime predujma honorara. E, advokati đavoli! Eshumacija košta oko 3.000 evra, svetovnim vlastima ne pada na pamet da to bude  njihov trošak, jer su se roditelji odrekli obdukcije. A duhovne vlasti? One čekaju najveće parče kolača u ovoj morbidnoj priči. Na zahtev roditelja da blagosilja izgradnju crkve episkopat banatski odgovara ultimativno: može ako nam crkvu i okolnih 15 hektara poklonite. Eto kako su se stvarale crkvene latifundije.

Nagomilano versko ludilo i misticizam u porodici pokojnika eskalira onda kad neko od njih odlazi u Beograd i u ime mrtvog M.S. sa jedne pošte šalje pismo s onog sveta. Na adrese drugara koji su sa njim čekali Novu Godinu. U njemu im Marko sa nebeskih visina drži vakelu. Kako su mu sipali otrov u piće i tako ga oterali u smrt. Zato ćete završiti u paklu, kaže se u pismu. Ne čekajući dolazak princa tame, adresati pismo nose u policiju. Sad će umesto nebeskog da se oglasi zemaljski sud. Policija će angažovati grafologa. On će odgonetnuti ko se nebeskim stepenicama popeo do “svetog Marka Gajačkog” i na njegovu  epistolu pljunuo i zalepio zemaljsku marku i žig. Videći da je đavo odneo šalu porodica sad  traži  pisma  od policije. Malo morgen, odgovaraju organi reda i mira. Izgleda da biva kao u onoj narodnoj ko sa  đavolom tikve sadi, obijaju mu se o glavu!