Karadžićevim stazama revolucije: Brutalnost prema povratnicima u Prijedoru

Povezani članci

• Kolindin kategorički imperativ u „bespućima migrantske zbiljnosti“
• ‘Nema prekrajanja povijesti, u Srebrenici je bio genocid’
• Predrag Lucić: Novac na službenom putu
• Zatvorska aristokracija
• Plenkovićevo uspravljanje kičme
• Senada Kreso: “Stavovi Susan Sontag o slobodi smatraju se općeprihvaćenim, ali borba za jednakost još ni izdaleka nije dobivena”

Na YouTubeu se pojavio video koji prikazuje kontroverzno ponašanje policijskih službenika Prijedora pri legitimisanju nepoznate muške osobe. Ne treba spominjati da ova situacija podsjeća na ponašanje policije Prijedora početkom 1992. godine. Čovjek kog su legitimisali opisao je ceo događaj koji je snimio, a i sve što se dešavalo nakon toga

1. 9:40 AM, tri policajca ulaze u stan u Prijedoru, bez sudskog naloga, Egić Igor, Mačković Dalibor i nepoznati pomoćnik kao treća osoba, iz policijske stanice Prijedor, Bosna i Hercegovina. 29. oktobar 2013.

2. Ljubazno su obaviješteni da izađu iz stana.

3. Uzimam ličnu kartu, izlazim ispred stana, zatvaram vrata iza sebe.

4. Po zakonu o policiji, nasumično legitimisanje je zabranjeno, bez opravdanja po zakonu.

5. Po zakonu o policiji, policajac ima obavezu da se legitimiše prije neke akcije ili sile koju obavlja nad građanima.

6. Dao sam im ličnu kartu, pa pitam policajce šta je razlog legitimisanja, odbijaju da mi kažu, kad ih pitam da se legitimišu, odbijaju da se legitimišu.

7. Ulazim u stan, uzimam telefon i pokrećem kameru, snimam sa kućnog praga i postavljam im pitanje da mi kažu šta je razlog za legitimisanje i da se predstave po zakonu.

8. Policajac mi govori da je razlog za legitimisanje što sam im sumnjiv i nepoznat. Odbija da mi kaže zašto bih bio sumnjiv.

9. Ostavljam kameru i telefon u kući, zaključavam vrata i izlazim napolje.

10. Policija me pita kako da idu na prvi sprat, pokazujem im gdje se nalaze stepenice na drugom kraju kuće.

11. Drugi policajac u uniformi, traži od mene da stanem, ja stajem. Pitam ga “Jesam li uhapšen?”, kaže “Nisi”. Rekao sam da me pusti ako nisam uhapšten. Rekao je da ne mogu da idem. Ja ga pitam opet “Jesam li uhapšen”, kaže “Nisi”. Ali, on mi daje naredbu da stanem. Ja se ionako nisam pomjerio sa mjesta tokom konverzacije.

12. Policija me pita gdje mi je telefon sa kamerom, rekao sam da je u kući. Rekli su da nemam prava da ih snimam i tražili su telefon.

13. Nakon što su utvrdili da nemaju pristupa mom telefonu, uniformisani policajac me hvata grubo za ruku, pa me hapsi. Pitam ga šta je razlog tom hapšenju, on odbija da mi kaže. Stavljaju mi i pritežu mi lisice. Ne opirem se hapšenju. To je u 9:55 ujutro.

14. Nakon toga su me uhapsili, prilikom čega su mi odbili reći zašto su me uhapsili. U stanici su me maltretirali bez razloga, advokata nisam dobio, a tražili su da potpišem da sam kriv i da platim kaznu od 500 KM radi uznemiravanja javnog reda i mira.

tekst preuzet sa portala e novine