Vanredni sastanak šefova diplomatije EU zbog situacije u Egiptu

Povezani članci

• U svijetu 5,5 miliona oboljelih i 2,3 miliona izliječenih
• Francuski novinari na sudu jer su Azebejdžan nazvali ‘dikaturom’
• Kubanski predsjednik o protestima: Ono što svijet vidi je laž
• Borba protiv mita u poslovnom svijetu
• Adio svemoći
• Johnson jednostavno i dalje posrće

Šefovi diplomatija Evropske unije održaće u sredu vanredni sastanak na kome će doneti konkretne odluke u vezi s odnosom EU sa Egiptom.

Sastanak je najavljen na prvom hitnom susretu najviših diplomatskih zvaničnika država članica EU u ponedeljak u Briselu, a posle upozorenja evropskih zvaničnika da bi Unija mogla da preispita odnose s Kairom.

Zvaničnik Evropske komisije rekao je da se 28 ministara saglasilo da se sastanu u sredu oko podneva u Briselu da bi se dogovorili o zajedničkom odgovoru na krvoproliće u Egiptu.

Ministri spoljnih poslova nisu se sastajali od 22. jula, kada su zatražili od egipatske vojske da ostane po strani i dozvoli mirnu tranziciju ka civilnoj vlasti posle svrgavanja islamističkog predsednika Mohameda Morsija.

Neke evropske prestonice zatražile su obustavu finansijske pomoći ili uvođenje sankcija kao odgovor na nasilje u Egiptu, a očekuje se da na današnjem sastanku budu donete konkretne odluke, navela je agencija AFP.

U međuvremenu, egipatski premijer Hazem Beblavi upozorio je Sjedinjene Države da će smatrati greškom ako SAD suspenduje vojnu pomoć Egiptu koja godišnje iznosi 1,3 milijarde dolara, izjavivši kako će se Kairo snaći i bez nje.

“Ako bi Vašington zamrznuo ili zaustavio svoju pomoć Egiptu to bi bio loš signal i to bi pogodilo vojsku za neko vreme”, kazao je premijer prelazne vlade u razgovoru za američku televiziju  ABC News. “No, ne zaboravimo da je Egipat živeo s vojnom pomoći Rusije i da smo to preživeli. Tako nešto ne bi bio kraj sveta i mi možemo živeti u različitim okolnostima”, upozorio je premijer.

Egipat je decenijama saveznik SAD-a koji za Egipat izdvaja godišnje 1,3 milijarde dolara vojne pomoći te još 250 miliona ekonomske pomoći.

Do izjave dolazi istovremeno s kampanjom koju u SAD-u vode neki kongresmeni i nevladine organizacije, a koja se zalaže za to da administracija Baraka Obame obustavi pomoć egipatskim vlastima zbog krvavog obračuna sa demonstrantima i pristalicama svrgnutog predsednika Mohameda Mursija.

Američka vlada je demantovala da je obustavila tu pomoć, no predsednik Obama se sastao sa svojom ekipom kako bi razmotrili posledice nemira i sukoba snaga bezbednosti i demonstranata  kojima je za nedelju dana ubijeno 900 ljudi.

Beblavi je kazao da žali zbog tenzija između Kaira i Vašingtona koji je represiju egipatskih snaga bezbednosti nad demonstrantima ocenio vrednom žaljenja. “Ima mnogo nerazumevanja, ali uveren sam da će to proći i da će vreme doneti boljitak za SAD i Egipat”, kazao je premijer istaknuvši da nema straha od građanskog rata te da njegova zemlja ide u dobrom pravcu.

Egipatske vlasti uhapsile još dva istaknuta člana Muslimanskog bratstva – sveštenika i portparola Muslimanskog bratstva, koji je planirao da pobegne u Italiju. Ova hapšenja usledila su dan nakon što je u apartmanu u kom se krio uhapšen glavni lider Muslimanskog bratstva, Mohamed Badi. Badi je, kako prenosi egipatska državna televizija, optužen je za podsticanje na ubistva demonstranata u Kairu krajem juna, a sud u Kairu u sredu će razmotriti zamrzavanje njegove imovine.

Bela kuća je kritikovala hapšenje vođe Muslimanskog bratstva, ocenivši da se ne poštuju kriterijumi za poštovanje ljudskih prava.

Slobodna Evropa