Novosti, B92 i Meho Omerović u kandžama homofobije
Povezani članci
Foto: Beta
Može li omnipotentni Omerović da zamisli kako bi ova zemlja izgledala i gde bi on sam danas bio da su slušani glasovi koji su “upozoravali” da “ne smemo zbog Evrope puštati manjine da vršljaju”?
Piše: Sonja Pavlović
Mada nezvanična, vest da u Srbiji postoji Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama već je izazvala pometnju. Kao da pitanje ionako nije dovoljno osetljivo, Večernje novosti, koje su ovu informaciju prve pustile u etar, a zatim i internet portal B92, koji je u nešto izmenjenom tekstu prenosi, nisu odoleli porivu da slažu već u naslovu. Ispod članaka naslovljenih “I gejevi staju pred matičara“, odnosno “Srbija legalizuje gej brakove?“, Novosti i B92štampaju tekstove u kojima izričito navode da model zakona nije ni uvertira za izjednačavanje tradicionalnog i gej braka.
Suštinski, vest nije nimalo bombastična. Nevladina organizacija Centar za unapređenje pravnih studijapripremila je Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, koji predlaže da se gej parovima konačno omogući da ostvare prava koja im već pripadaju na osnovu pozitivnih propisa o jednakom pravnom tretmanu braka i vanbračne zajednice. Ukoliko bi model bio pretočen u zakon, a takav zakon potom bio i usvojen, gej partneri mogli bi da reše niz praktičnih, životno važnih pitanja: bolničke posete koje važe samo za članove najuže porodice, nasleđivanje imovine, ostvarivanje prava na uživanje partnerove penzije ili socijalnog davanja u slučaju smrti…
Da bi ostvarili navedena prava, navodi se u tekstu modela zakona koji 4. juna ulazi u javnu raspravu, gej parovi moraju biti registrovani kod za to nadležnog organa. Autori modela predvideli su da taj posao obavljaju matičari, ali to nije izvor zabune i iskonstruisanih naslova. Naime, prva od dve rečenice u podnaslovu teksta uNovostima glasi:
Dok po svetu jača otpor istopolnim brakovima, Srbija priprema teren da reguliše status LGBT zajednice.
Za početak, barem prema tekstu koji sledi nakon podnaslova, Srbija, na žalost, samo ulazi u javnu raspravu oregistrovanim istopolnim zajednicama, što ni formalno ni praktično nije isto što i gej brak. Drugo, tvrdnja da u svetu jača otpor prema istopolnim brakovima je naprosto neistinita.
U poslednje dve decenije, u Evropi su pravo na istopolni brak dobili homoseksualci i lezbejke u Holandiji, Belgiji, Norveškoj, Danskoj, Švedskoj, Španiji, Portugalu, Francuskoj i na Islandu. Do kraja godine, očekuje se da sklapanje braka između osoba istog pola bude ozakonjeno i u Velikoj Britaniji. U većini ovih država, što predviđa i britanski predlog zakona, gej parovi dobili su i pravo da usvajaju decu. U dodatnih 14 država, istopolni brak dopušten je u formi instituta “građanska zajednica”, odnosno “kohabitacija”.
Evropa, razume se, nije izolovano ostrvo gej sloboda. Van evropskog kontinenta, pravo na brak stekli su gej građani Kanade, Argentine, Južne Afrike, Urugvaja i Novog Zelanda.
U Americi, stvar je komplikovanija, ali se rasplet u korist izjednačavanja gej manjine u pravima s heteroseksualnom većinom već nazire. Upravo ovih dana, Vrhovni sud SAD privodi kraju ocenu ustavnosti dva međusobno nepovezana pravna akta. Ukoliko ih, kako se očekuje, proglasi neustavnim, pravo na istopolni brak automatski stupa na snagu u svih 50 saveznih država.
U jednom slučaju, reč je o oceni ustavnosti federalnog zakona kojim je brak restriktivno definisan kao zajednica muškarca i žene. U drugom, radi se o amandmanu na Ustav Kalifornije, poznatom kao “Proposition 8″; usvojen u novembru 2008. godine, “Prop. 8″ je suspendovao pravo građana Kalifornije na istopolni brak, proisteklo iz odluke najviše sudske instance te savezne države, donete samo par meseci ranije, u junu 2008.
Činjenica da federalni zakon brak definiše kao uniju muškarca i žene ne sprečava pojedinačne savezne države da ozakone gej brak. Lišava, međutim, gejeve i lezbejke federalnih prava i povlastica, koja važe u slučaju heteroseksualnog braka.
U međuvremenu, pravo na istopolni brak već garantuju ustavi i zakoni Ilionisa, Rod Ajlenda, Konektikata, Ajove, Mejna, Masačusetsa, Vašingtona, Merilenda, Njujorka, Nju Hempšira i Vermonta. Pored toga, gej brak je legalan u Distriktu Kolumbija, a priznaju ga i tri domorodačke zajednice.
Imajući u vidu da je koliko 70ih godina prošlog veka homoseksualnost bila smatrana mentalnim poremećajem, neretko i kriminalizovana, i to s obe strane Atlantika, postavlja se pitanje na čemu Večernje Novosti i B92temelje ocenu da u svetu jača otpor prema gej braku?
Oba beogradska medija eventualni početak javne rasprave o opisanom zakonskom modelu smeštaju u kontekst protesta koji se u nedelju odigrao u Parizu. Ima li, međutim, mesta povlačenju takve paralele, ili se radi o želji domaćih medija da se i u Srbiji konačno desi nešto o čemu bi smeli da izveštavaju? Biće da je u pitanju ovo drugo.
Kao što i sami pišu, Srbija tek ulazi u javnu raspravu o modelu, čak ne ni predlogu zakona o registrovanim istopolnim zajednicama. Za razliku od nje, u Francuskoj je stupio na snagu zakon kojim su gejevi dobili pravo na brak u pravom smislu te reči, uključujući mogućnost usvajanja dece. Očekivano, donošenje zakona pratili su protesti katoličke zajednice u Francuskoj. Očekivano, nedelja 26. maj, Dan majki, izvela je na post festumdemonstracije branioce ideje da je brak sveto jedinstvo žene i muškarca. Evo kako o tome izveštava New York Times:
Uprkos početnoj zabrinutosti, demonstracije u kojima je prema policijskim procenama učestvovalo 150.000 ljudi protekle su mirno.
Obimu demonstracija doprinelo je to što su im se priključili i oni koji su nezadovoljni ukupnim liderstvom predsednika…
U protestu protiv zakona učestvovali su verski lideri i njihovi sledbenici, koji se gej braku opiru iz religijskih pobuda, kao i konzervativni Francuzi, uglavnom katolici, koji veruju da gej parovi treba da imaju jednaka prava, ali u okviru institucije koja se ne bi zvala brakom. Mnoge je na protest izvela zakonska odredba koja gej parovima dopušta usvajanje dece, budući da veruju da dete treba da podižu muškarac i žena.
Evo šta o istom protestu stoji na portalu B92:
Svetom se širi talas protesta protiv zakona kojima se istopolni brakovi izjednačavaju sa onima između muškarca i žene. Ovog vikenda su se i Poljaci pridružili Francuskoj, gde taj pokret izvodi na ulice stotine hiljada ljudi.
Čemu ovakav spin? Da se razumemo, ni Novosti ni B92 ne pišu i ne govore ništa za šta prethodno nisu dobili sinopsis od predstavnika establišmenta. Ovoga puta, vlast govori kroz Meha Omerovića (narodni poslanik, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava, član Odbora za prava deteta, zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, član Delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, član upravnog odbora PTT-a…):
U Srbiji lica istog pola mogu da žive u vanbračnoj zajednici koja je po zakonu izjednačena s bračnom. Međutim, ne mislim da naša zemlja treba da bude poligon za ispitivanje zakona EU. Kad se u moćnoj Fracuskoj, koja ima dugu tradiciju poštovanja ljudskih prava, dešavaju ovakvi protesti protiv istopolnih brakova, onda ne vidim zašto bismo mi usvajali zakon koji postoji samo u nekoliko država Unije.
Siroti Omerović nema pojma da u većem delu Evrope već postoje zakoni koji su homoseksualce i lezbejke izjednačili s heteroseksualnom većinom u pravu na brak, te pravima koja proističu iz njega. Drugim rečima, nema razloga da Srbija bude poligon za ispitivanje zakona EU. Nema razloga ni da joj na važnim mestima sede poluobrazovani mediokriteti, pa ipak ima Omerovića za jednog od predstavnika pri OEBS-u.
Šta još ne zna Omerović? Da je u devet evropskih zemalja moguće sklopiti istopolni brak, a potom usvojiti decu. Da će do kraja godine to biti moguće i u Britaniji. Da je u još petnaestak država legalizovana istopolna zajednica. Da su se sve te zemlje suočavale s manjim ili većim protivljenjem donošenju ovakvih zakona, ali su imale sreću da imaju elite koje su prepoznale da je načelo jednakosti građana pred zakonom bitnije od nečijih verskih ili ličnih ubeđenja druge vrste.
Šta još ne zna Omerović? Opijen vlašću, nije svestan da je i sam pripadnik manjine i da živi u zemlji u kojoj većina nije “zaljubljena” u svoje manjine, ma šta ih činilo drugim. Radikalno svetosavlje i ekstremna desnica kojima ide uz dlaku navodnom zaštitom Srbije od toga da postane poligon za isprobavanje zakona EU rado bi i njega “ukinuli” zajedno s idejom o gej braku. Može li omnipotentni Omerović da zamisli kako bi ova zemlja izgledala i gde bi on sam danas bio da su slušani glasovi koji su “upozoravali” da “ne smemo zbog Evrope puštati manjine da vršljaju”?