ENG
Pregovori – Deveta runda
Autor/ica
Povezani članci
Umalo se ne dogovorismo… Bilo je prvo, prema opisu Ketrin Ešton „usko ali duboku“, a sada je „usko ali plitko“! Šta je sledeće: usko ali usko! Bilo kako bilo, sve je odgođeno za novi dan D., to jeste za ponedeljak 22. aprila i dobro zapamtite ovaj datum jer će postati istorijski i od povesnog značaja za ceo region – kako se to popularno kaže.
Inače dogovore između zvaničnika Beograda i Prištine mediji u Srbiji su bukvalno pratili iz minuta u minut i bilo je vrlo napeto… Došao sam u posed transkripta razgovora srpske i albanske delegacije uz medijaciju Ketrin Ešton. Kako sam se dočepao ovog budućeg istorijskog dokumenta ostaće moja mala tajna… (Svi događaji „između“ razgovora dve strane nisu plod mašte već itekako imaju veze sa stvarnim licima i događajima)
Vučić: Nastupićemo otvoreno i oštro, naši su zahtevi jasni i više nema vrdanja.
Dačić: Jes’, pa ćeš opet da se naljutiš kada ti Tači uzvrati „oštro i otvoreno“.
Vučić: Ovaj put ću biti strpljiv i neću dozvoliti da me isprovocira onim svojom manekenskom pozom i očima tako tamnim, tako dubokim u kojima se gubi svetlost i sjaj…
Dačić: Prekini Aco odma’… Jes’ ti poludio… Ovde se radi o sudbini Srbije i Kosova i nemamo vremena za te tvoje i- lirske izlete… Al’ jes’ mu video ruke, tako muške, a opet bele i meke, ma rukov’o bi se sa njim satima… Hehehehehe…
Vučić: Stvarno moramo da se uozbiljimo. Znači strategija je sledeća: idemo snažno, precizno, argumentovano tako da neće moći da se snađu ni Tači ni ona baba Ketrina.
Dačić: Nemoj samo da se pališ, molim te. Pusti mene da pričam, a ti samo značajno klimaj glavom ili sevaj očima ako bude potrebe… Jel’ ti jasno?
Vučić: Važi…
U kancelariji već sede za pregovaračkim stolom Hašim Tači i Katrin Ešton. Ulaze Dačić i Vučić.
Vučić: Gde si Tači moj te kači…
Tači skače sa stolice i kreće prema vratima, očigledno ljut.
Vučić: A razumeš sad srpski…
Dačić: Aco, smiri se!
Ešton: Gospodo, molim vas, uozbiljite se pred nama je dosta posla. No, bilo bi dobro za početak malo da se opustimo sa nekom pričom koja bi bila manje formalna, kao neki uvod. Da li ima neko predlog?
Tači: Imam ja. Čitao sam jednu studiju o Milošu Obiliću. I zamisli molim te pa on se ne preziva Obilić nego Kobilići i potiče iz sela Kobila pored Sitnice…
Vučić: Sad ću da ti jebem mater….
Dačić: Aco, odmah da si seo… Šta smo se dogovorili?
Ešton: Dobro gospodo, počnimo sa radom. Gospodine Tači srpska strana je iznela predlog u kome stoji da bi načelnici policije u opštinama na severu Kosova bili Srbi. Da li se slažete?
Tači: Da neće i mesto u generalštabu vojske Kosova?
Vučić: Pa krvi ću da…
Dačić: Aco, mir… Molim vas, bez sarkazma. Smatram da je naš predlog razuman.
Tači: Razuman je kao i ovaj tvoj Vučić… Pa jeste vi normalni ljudi? Kako ja to da objasnim mojim Albancima? Odmah će tražiti moju smenu ako pristanem na tako nešto. Ne dolazi u obzir. Pristao sam na to da sever Kosova bude demilitarizovana zona gde će pristup imati samo snage NATO, ali ovo sa policijom je suviše.
Vučić: Pošalješ li još jednom one tvoje specijlace ROSU na sever Kosova ima da ih poskidamo kao glinene golubuve.
Tači ponovo ustaje i kreće prema izlazu.
Dačić: Aco sad je dosta. Ako nastaviš ovako žaliću se Nikoliću…
Ešton: Gospodo, molim vas, hajde da razgovaramo kao civilizovani ljudi.
Dačić: Tači, moraš malo popustiti, ne može ovako. Šta god ti predložimo ti odbiješ. Evo ovako: Srbi da dobiju mesto načelnika policije, ali na neko ograničeno vreme, recimo deset godina…
Tači: A da vi nama date Pećku patrijaršiju da je koristimo na deset godina? Šta kažeš Dačiću?
Vučić: E sad je dosta, zaheftaću mu usta ovom heftalicom.
Uzima heftalicu sa stola i kreće prema Tačiju.
Dačić: Aco, napolje! Tači, molim te, smiri se i bez cinizma…
Tači: Mene Vučić provocira od kako smo došli u ovu kancelariju. Ja ne želim više da pregovaram dok je on tu.
Vučić : Ti ovo nazivaš pregovorima. Pa ti ne pregovaraš čoveče, ti nas ovde samo zajebavaš.
Tači: Evo mog predloga. Ako želite autonomiju na severu onda morate da date i autonomiju Albancima na jugu Srbije, to jeste u Preševskoj dolini…
Vučić skače preko stola i hvata Tačija za vrat… Ešton vrišti i zove obezbeđenje. Dačić bezuspešno pokušava da odvoji Vučića od Tačija. Ulazi obezbeđenje i razdvaja ih.
Vučić: Kosovo je Srbija!
Tači: Više nikada!
Vučić: Dođi ‘vamo kučko da pijemo vino, da vidiš kako Musa dere jarca…
Tači: Ja ne pijem vino, samo albanski konjak…
Vučić se pokašava osloboditi iz ruku obezbeđenja i uzvikuje: Ma presešće tebi konjak , mamicu ti….
Ešton: Gospodo predlažem da novu rundu razgovora zakažemo za ponedeljak. Nadam se da ćete biti ozbiljniji i ekspeditivniji. Do viđenja…
Dačić i Vučić u avionu … Vraćaju se za Beograd…
Dačić: Dobro Aco, boga mu poljubim, šta je sa tobom? Zar se stvarno ne možeš kontrolisati? Zašto te Tači toliko iritira? Da nema tu nešto između vas dvojice šta ja ne znam, a?
Vučić: Ma imali smo mi juče jedan “neformalni” sastanak koji nije prošao baš najbolje.
Dačić: Šta? Kako? Pa zar meni iza leđa crni Aco? Jel’ te to Toma nagovorio?
Vučić mangupski namiguje Dačiću: Rekao sam “neformalni”…
Dačić: Aaaaaaa, tako znači… Neformalni… A oca ti mangupskog… Ja pomislio da vi to nešto meni iza leđa… Al’ ono i jes’ bilo “iza leđa”… Hehehe… A što ste onda tako ljuti jedan na drugog?
Vučić: Pa ne bi sada o tome.
Dačić: E, ima da hoćeš… Govori ili ću sve da ispričam Tomi!
Vučić: Ma rekao mi Tači da je Boris Tadić bolji “pregovarač” od mene… Čak da je i onaj mali Borko Stefanović bolji nego ja.
Dačić: Jes’ đubre ljudi moji… E moj Aco, naivčino…
Autor/ica
