Basara: Dragi gost svake proseravaonice
Povezani članci
- Večernjakov linč Čovićevih neistomišljenika
- Marjan Hajnal: Izdaja
- Prikazujući sebe kao žrtvu antisemitizma: Amir Gross Kabiri zataškava priču o kriminalu u Aluminiju i poslovanju sa Rusijom
- IZVEDENE PREMIJERE PLESNIH PREDSTAVA U NARODNOM POZORIŠTU U BEOGRADU
- Korupcija – pošast koja uništava BiH
- Antun Vrdoljak, olimpijac u pljuvanju
Crni Georgije, kukala mu majka, ne beše uvukao košulju u pantalone. Čisti boem!
Vukadinović naprosto ne izbija iz Oljinog Utiska nedelje, cenjeni publikume. Da se iz toga, daleko bilo, ne izrodi neka ljubav? Neće, more, ja to samo ćeram komendiju, a Vukadinović ko Vukadinović – po običaju ne izbija ni sa jednog mesta, niti iz jedne televizijske proseravaonice, spremne da mu ustupi vreme i prostor za njegove sve sumornije i smornije snove, nadanja i smatranja. Kao što ne propušta ni priliku da u svakoj prilici namakne neku kintu.
Kladio se – obznanio je Jorogos – na zihericu, na još jedno istorijsko NE. Suma? Sića neka! Ali, setimo se mudrih Čačana: mala vajda veseli čoveka.
I – kakav mi je utisak! Tja, ne znam šta da vam kažem. Zato ću se, mimo običaja, a u duhu vremena, pozabaviti modnim detaljima. Boško Jakšić se pojavio u uobičajenom, relaksiranom, ali elegantnom autfitu, prezidencijalni sovjetnik, koleški asesor Marko Đurić u korektnoj državničkoj opremi, dočim crni Georgije, kukala mu majka, ne beše uvukao košulju u pantalone. Čisti boem! Ali je zato, kao što jednom takvom podvižniku i dolikuje, na gležnju, na vidnom mestu imao brojanicu.
No, dobro, dosta sam izigravao Rušku Jakić! Daj da vidimo o čemu se divanilo i kakvi su uvaženim gostima bili utisci. Ničega tu novog nije bilo, dame i gospodo, niti je moglo biti. Saznali smo, doduše, da famozni dan de nije utorak, već ponedeljak – dakle juče – i da ultimatum srpskoj delegaciji (ako joj je verovati) uopšte nije bio predočen u pismenoj formi. Kakva je, međutim, vajda od tih saznanja? Slaba! Za Srbiju, ovakva kakva je, dobrih rešenja više jednostavno nema. Prošao voz! I to davno! Potpisali ne potpisali, odbili ne odbili, sve mu to dođe na isto. Država Srbija, cenjeni publikume, s Kosovom ili bez njega, već decenijama ne zna šta bi sa sobom, ali to neznanje vešto prikriva neprestanim izazivanjem masovnih histerija i još masovnijih depresija.
Kao što vidimo, ovih dana nema ni neke naročite histerije niti pak neke teške depresije. Što me je podsetilo na predraspadna jugoslovenska vremena. Jugoslavija je, takođe, bila zemlja masovnih radosti i tuga. Mi stariji se dobro sećamo kako je bivši SFRJot odjekivao od glasnih pokliča: Jugoslavija! Bratstvo jedinstvo! Samoupravljanje! Ništa ne sme iznenaditi! Neprijatelj nikad ne spava! I posle Tita – Tito! I šta bi posle? Muk. Ako vas baš interesuje, tako će biti i sa Kosovom. Vrlo će brzo i oko njega zavladati muk. A zašto? Zato što se naš suštinski problem ne nalazi ni u društvenim uređenjima ni u otcepljenim teritorijama, nego u našim glavama. Promućkajte ih malo!