Svetislav Basara:Martovske ode
Poklonici počivšeg Slobodana Miloševića ne propuštaju priliku da ispišu gigabajte hvalospeva voždovoj državničkoj mudrosti i genijalnosti i da ih štampaju u Vučelinom „Muhuru“.
Poklonici počivšeg Slobodana Miloševića ne propuštaju priliku da ispišu gigabajte hvalospeva voždovoj državničkoj mudrosti i genijalnosti i da ih štampaju u Vučelinom „Muhuru“.
Ako je rat završio, ne znači da je gotov. Polazeći od te logike jedan je marginalni kroničar prije više godina pisao o fenomenu trajnovalidnoga rata, ideološkoj tvorevini pomoću koje se oligarhije nekih balkanskih zemalja održavaju na vlasti, i to tako što uz kvalitetno narušenu bilateralnu suradnju
Deset i po decenija nakon “Osamnaestog brimera Luja Bonaparte”, šest decenija nakon pomenutih makartijevskih didaktičkih priloga, i samo dve decenije nakon novog talasa makartizma, dok se razočaranje do nedavno očaranih širi, čini se da bi trebalo napraviti EPP-film novog naslova “Kako prepoznati ka
Ovo što nam se desilo nije opomena, već nalog da se vratimo na početak i da se prisetimo šta su naši ciljevi i principi do kojih držimo. Srušili smo Miloševića zato da bismo od razorene Srbije napravili modernu državu koja pripada Evropi. Ja predlažem da ne odustanemo ni po koju cenu.
Tokom opsade Sarajeva, u tom gradu je bilo najmanje deset hiljada Srba i jedan od glavnih komandanata odbrane grada, oficir i džentlmen, general pod imenom Jovan Divjak (kome sam stegao ruku, i na to sam ponosan, dok su oko nas padale granate) – takođe je bio Srbin
Dok je kod pokojnog premijera rad uvek dolazio pre govora i time mu omogućavao čisti sadržaj, stalnu ispunjenost, kod Tadića, sadašnjeg predsednika države DS-a, izgleda kao da se, recipročno, govor dešava reda radi, samo da bi prava uzbuđenja (u ovom slučaju zabava iza zatvorenih vrata) što pre mogl
Svaki politički čin ima nekog smisla samo u određenom kontekstu; izvan konteksta on nije ništa, tek puko “majmunisanje”
Uhićenje Jovana Divjaka narušilo je međudržavne odnose u regiji i po tko zna koji put dovelo u pitanje istinsku borbu za utvrđivanjem istine u ratnim zločinima 90-etih. Želi li Srbija na ovaj način revidirati prošlost
Srbija formira sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Tko je tu lud!? Pa, Srbija je inicirala rat! Nadalje, Srbija potražuje neke osobe, a glavne sudionike i dalje skriva. Srbija glumi novog balkanskog žandara i nastoji pisati novu povijest.
Osećanje bezbednosti, na žalost, nikada ne može proizići iz činjenice da vas neko čuva, pa makar to bili kordoni policije ili bilo kakvog obezbeđenja. Za osećaj bezbednosti, i to ne samo moje, potrebno
Srpska napredna stranka vodi u odnosu na Demokratsku stranku za 12 procentnih poena, pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je u februaru sprovela jedna od najpoznatijih srpskih agencija, u koje je Danas imao uvid. Na pitanje „za koga biste glasali ukoliko bi se parlamentarni izbori održali sada”
Navršilo se tačno 20 godina od velikih demonstracija u Beogradu 9. marta 1991., koje je protiv Miloševića organizovala tadašnja opozicija, na čelu sa SPO. Po mom sudu to je jedan od najznačajnijih i najtragičnijih datuma u novijoj srpskoj istoriji.
Poverenica za ljudska prava Nevena Petrušić je prilično naivno naložila mitropolitu Amfilohije da se izvini zbog uvreda izrečenih na račun gej populacije. Njegovom visokopreosveštenstvu, naravno, ne pada na pamet da se izvini.
Zato je iznimno važno ponavljati činjenice i sudske presude o zločinima, ma koliko to bio bolan i mukotrpan proces, jer je to jedini način postizanja stadija društva, poput današnjeg njemačkog. Druga opcija je rat, do konačnog pobjednika. Meni je dosta rata, zato biram prvu opciju.
Gotovo dvije decenije nakon rata Srbija njeguje generale genocida u svojim njedrima, a one koji su sprečavali taj genocid hapsi po svjetskim aerodromima i sprema im vješala. Ergo: kad nismo mogli vojno ubiti Bosnu, ubit ćemo svaku ideju o njoj.
Mjesec dana MUP i DORH tajili optužnicu, najvjerojatnije jer nisu željeli nove probleme dok je trajao “slučaj” Purda