ENG
Viktor Orban je po prvi put zatečen nakon pobede opozicije u Budimpešti i još 78 gradova, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Gašpar Mikloš Tamaš, disident u vreme socijalizma, jedan od ključnih ljudi u promenama 1989. godine, a sada profesor u penziji kome su zatvorena vrata mađarskih univerziteta zbog kritike vlasti, iako ga smatraju jednim od najumnijih ljudi u zemlji koji je predavao na vodećim svetskim univerzitetima.
“Znajući ga (Orbana), on će kombinovati pomirljive gestove sa pokušajima da podrije opoziciju u gradovima u kojima je pobedila, ali mislim da još nije doneo odluku o svojoj taktici u novonastaloj situaciji. Istovremeno, opozicioni gradonačelnici ne mogu da učine mnogo, ali, ovaj izliv slobode je veoma važan u poludiktaturi u kojoj smo praktično živeli”, kaže profesor Tamaš.
Ističe da niko nije očekivao ovakav ishod, pa ni on.
U prvom delu intervjua vođenom uoči lokalnih izbora, Tamaš je kazao da njegova zemlja prolazi kroz mračno vreme, te da zbog toga mnogi Mađari smatraju da su bili slobodniji u vreme socijalizma nego sada.
Po njegovim rečima, Zapadna Evropa diže ruke od članica EU na Istoku, jer i sama ide autoritarnim putem.
Tamaš, koji poznaje Orbana od 1989, ali sa njim nije razgovarao 20 godina, objašnjava za RSE kako je mađarski lider prešao put od liberala do desničara i postao “jedan od najbogatijih ljudi u Evropi u čijem je vlasništvu 80 odsto mađarskih medija”.
Naglašava da je većina nekadašnjih levičara napravila “U” zaokret preko liberala ka desničarima, a da je on jedan od retkih koji je u mladosti bio anarhista, potom liberal, da bi od 2000. postao marksista.
Devetnaest godina je bio bez posla, od toga 10 u vreme socijalizma. Intelektualna desnica ga je smenila sa mesta direktora odeljenja Mađarske akademije nauka za filozofiju. Zbog toga prima penziju kao i nekvalifikovani radnik, a zbog kritika Orbanove vlasti ne može da predaje ni na jednom domaćem univerzitetu.
Iznenađujući uspeh opozicije
RSE: Da li ste iznenađeni rezultatima lokalnih izbora u Mađarskoj na kojima je opozicija ostvarila odličan rezultat, uključujući i pobedu u Budimpešti?
Tamaš: Veoma sam iznenađen i niko nije mogao da predvidi ovakav ishod. Ljudi, koje je režim godinama zastrašivao, očito su se pribojavali da javno govore o svojim političkim opredeljenjima pa je i istraživačima javnog mnjenja bilo veoma teško da detektuju raspoloženje birača.
Opozicija je pobedila ne samo u Budimpešti, već u još deset velikih gradova, a ukupno je 79 opština, od oko 200, sada pod njenom kontrolom. Štaviše, ima mesta u kojima je Orbanov kandidat pobedio u nadmetanju za gradonačelnika, većinu u lokalnoj skupštini ima opozicija. Ona kontroliše čitavu centralnu Mađarsku, to znači Budimpeštu i okolne gradove. U nekoliko distrikta u prestonici gradonačelnici će biti aktivisti zelenih koji ranije nisu bili ni na jednom partijskoj listi. Sveukupno, od osam miliona birača, opozicija kontroliše prostor na kome živi 3,5 miliona birača.
Dakle, reč je o ljudima koji zastupaju stavove do skora nepopularne u javnosti, kao što je zalaganje za pomoć migrantima, poštovanje prava LGBT populacije i tako dalje. Tom uspehu doprinelo je ujedinjenje opozicije. Orban je uvek imao oko 50 odsto glasova, ali se druga polovina rasipala zbog rascepkanosti opozicionih partija. Međutim, ona se sada ujedinila i u osnovi je stvoren dvostranački sistem u zemlji.
Dakle, ovo je veliki iskorak koji je doveo Mađarsku u potpuno drugačiju situaciju.
Orban će kombinovati kompromis i revanšizam
RSE: Kako će se to odraziti na Orbanovu poziciju i njegovu buduću politiku?
Tamaš: Već je odustao od promene Ustava. Naime, on je planirao da usvoji još autoritarniji najviši pravni akt u zemlji. Verovatno će pokušati da kombinuje politiku revanša i kompromisa, ali će morati da ima u vidu da su strateški gradovi pod kontrolom njegovih protivnika, te da je znatan deo birača na ovim izborima pokazao prezir prema vladinoj politici.
Dakle, to je potpuno nova situacija. U međuvremenu, desničarska štampa je histerično reagovala napisima poput da su stranci glasali u Budimpešti i slično.
Priznanje građanima a ne opoziciji
RSE: Da li će pokušati da oteža funkcionisanje gradova i opština u kojima je pobedila opozicija, jer lokalne vlasti nemaju velike nadležnosti, ili će izvući pouku da ne ponovi grešku na parlamentarnim izborima 2022. godine?
Tamaš: Nadležnosti lokalnih vlasti su konstantno ograničavane u ovoj deceniji otkada je Orban na čelu Mađarske. Gradonačelnici i lokalne skupštine imaju veoma malu moć i novac na raspolaganju.
Ne znamo kako će to izgledati u budućnosti s obzirom da je opozicija pobedila u mnogim gradovima, ali treba zabeležiti ovaj trenutak u kome su mađarski građani bez slobodnih medija, bez snažne političke opozicije – jasno iskazali svoju volju, odnosno da ne žele da se nastavi dosadašnjim putem. Dakle, treba odati priznanje građanima, a ne opozicionim političarima ili intelektualcima poput mene, koji nismo verovali da je moguć ovakav zaokret.
RSE: Dakle, da li će Orban omekšati ili zaoštriti svoju politiku?
Tamaš: Znajući ga kakav je, on će kombinovati pomirljive gestove sa pokušajima da podrije opoziciju u gradovima u kojima je pobedila, naročito u Budimpešti, čiji je gradonačelnik najviši mađarski zvaničnik izabran neposredno, jer se šef države bira u parlamentu, kao i premijer. Dakle, reč je o mladom i popularnom političaru (Gergelji Karačonji), čije vreme tek dolazi.
RSE: Ali, ako ga Orban bude sputavao?
Tamaš: On to može da radi, međutim, u tom slučaju rizikuje gubitakpopularnosti. Orban je po prvi put u svojoj političkoj karijeri zatečen ovakvom situacijom. To pokazuju njegove izjave i izraz lica. Videćemo, sve je na dugom štapu jer on još uvek ima veliku podršku i poluge moći na raspolaganju, ali zadržao bih se na sadašnjem neverovatnom trenutku koji je mnogo toga promenio.
Atmosfera je sada sasvim drugačija. Dan nakon izbor otišao sam u samouslugu i ljudi su me grlili, a do skora mi se uopšte nisu obraćali. Sada uzvikuju: “Pobedili smo, pobedili smo, dobar dan, profesore, da li ste srećni?” Ljudi se na ulicama smeju, atmosfera je mnogo opuštenija i treba uživati u ovom trenutku. Ali, Bog zna šta će budućnost doneti.
Građanima najviše smetala arogancija vlasti
RSE: Da li to može biti prekretnica za promenu vlasti i na nacionalnom nivou?
Tamaš: Niko to ne zna. Teško je reći. Mislim da Orban još nije doneo odluku o svojoj taktici u novonastaloj situaciji. Istovremeno, opozicioni gradonačelnici ne mogu da učine mnogo, ali, ponavljam, ovaj izliv slobode je veoma važan u poludiktaturi u kojoj smo praktično živeli.
RSE: Možda su ljudi glasali za promene u strahu da vlast dodatno ne pojača represiju ili su se slika realnosti koju stvara Orban i sama realnost – toliko udaljili da biračima nije više bilo moguće manipulisati?
Tamaš: Očigledno. Gotovo svi znaju da se zemljom veoma loše upravlja, da se novac iz budžeta neodgovorno troši. Nema sredstava za državna ulaganja u oblastima kao što su transport, obrazovanje, zdravstvo u relativno bogatoj zemlji. Vozovi i autobusi ne idu redovno, morate da donesete toalet papir u slučaju da se lečite u bolnici, nedostaje na hiljade doktora zbog egzodusa stručnjaka. To sve pokazuje da je zemlja u lošem stanju.
Ljudima zapravo najviše smeta arogancija i prezir koju Orban i njegovi saradnici pokazuju prema javnosti. Izgubili su osećaj za meru jer su do skora imali apsolutnu vlast i mogli su da rade šta hoće bez ikakve rezerve i ograničenja.
Ljudima zasićeni rasističkom propagandom
RSE: Da li građani koji su glasali na ovim izborima ipak imaju autoritarnu političku kulturu u smislu da su protiv dolaska migranata, zatim da su rezervisani prema drugim etničkim ili seksualnim grupama?
Tamaš: U tome i jeste poenta. Ljudi su zasićeni četvorogodišnjom rasističkom propagandom protiv migranata i pojedinih suseda, pre svega Rumunije, i glasali su protiv fašizma. Birači su jasno predočili Orbanu da ih ne može zatrovati rasizmom kako bi da na drugoj strani radio šta hoće bez ikakvih posledica.
RSE: Da li će Orban sada možda ublažiti retoriku prema migrantima?
Tamaš: Ne znam, ali to nije ni bitno, jer ovo nije Orbanov trenutak, već građana koji su glasali protiv njega. On će sigurno pokušati da uradi sve što je moguće da konsoliduje svoju poziciju, ali je najvažnije šta će da čini javnost, odnosno građani koji su podržali opozicione i nezavisne kandidate, kao i sama opozicija. Na primer, gradonačelnici iz opozicionih redova planiraju da osnuju nezavisni list na nacionalnom nivou, što je odličan potez.
Mađarski komunisti 1980-ih naklonjeniji Tačerovoj nego SSSR
RSE: Mađarski socijalistički režim je 1980-ih smatran najmekšim u Varšavskom paktu. Da li ste očekivali da će ovaj poredak krahirati krajem 1980-ih, jer su mnogi bili zatečeni, uključujući i Zapad?
Tamaš: Ljudi su zaboravni. Svima razboritima je bilo jasno da je nakon vojnog puča i uvođenje ratnog stanja u Poljskoj 1981. godine došao kraj poststaljinističkim režimima u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Bilo je prilično neuobičajeno u socijalističkim sistemima da komunistička partija nije mogla da reši problem, već je morala da se angažuje armija. U svakom slučaju, to je značilo da su ti režimi potrošili svoje rezerve. Jedino se postavljalo pitanje šta će biti sa Sovjetskim Savezom, jer nije bilo jasno da li su moguće reforme bez otpora stare komunističke garde.
I na ideološkom planu je bilo jasno u kom pravcu se ide. Naime, čak je i vladajuća komunistička partija u Mađarskoj tih, 1980-ih, pokazivala veću naklonost prema reformama Margaret Tačer i Zapadnoj Nemačkoj nego prema Sovjetskom Savezu. Naravno, mađarski komunisti su želeli da sačuvaju vlast ali u okviru drugačijeg režima, a tada je bilo jasno da je tržišni kapitalizam glavna opcija.
U Istočnoj Nemačkoj strepeli zbog ujedinjenja sa Zapadnom
RSE: U vreme pada Berlinskog zida postojao je veliki entuzijazam…
Tamaš: Bilo je entuzijazma, ali ne tako velikog među masama, već među manjinom. Nedavno je Frankfurter Algemajne Cajtung objavio delove dnevnika grupe žena iz Istočne, socijalističke Nemačke, vođenog na dan ujedinjenja sa Zapadnom Nemačkom. U osam od devet dnevnika je navedeno da je to tragedija, da im predstoji neizvesnost i da su zbog toga ljudi plakali. Dakle, radi se o ambivalentnosti.
Ja sam bio entuzijasta, možda i zbog toga što sam se našao među ljudima koji su slavili na ulici, ali to je bila ogromna manjina u odnosu na ostatak društva. Kao disident u vreme socijalizma kretao sam se u krugu od dve hiljade ljudi. Nakon pada socijalističkog režima našao sam se među milion oduševljenih građana, ali je devet miliona ljudi ćutalo – bili su ravnodušni i nepoverljivi.
Orban optužio strance za pljačku Mađarske
RSE: Nakon pada socijalističkih režima, započela je tranzicija u cilju upostavljanja demokratskih institucija i tržišne ekonomije. Međutim, deo onih koji su slavili krah starog sistema, ubrzo su postali žrtve ekonomske tranzicije i počeli su da se okreću ka nacionalističkim, populističkim partijama koje su ih, navodno, štitile od predatorskih internacionalnih korporacija i Evropske Unije, jer narušava suverenitet njihovih zemalja. Kako objasniti taj autoritarni i politički zaokret. Da li je reč samo o manipulaciji građanima, nedostatku političke kulture? (Deo razgovora uoči lokalnih izbora u Mađarskoj).
Proterivanje Centralnoevropskog univerziteta iz Mađarske
Tamaš: Neću koristiti termin populizam, jer je varljiv. Pojedini autori su u startu uvideli da novi režimi, koji su bili kombinacija parlamentarizma sa fokusom na ljudska prava i dominatne tržišne ekonomije, nikada nisu bili popularni među građanima. Naravno, intenzitet tog nerasploženja javnosti prema pomenutom modelu se razlikovao od zemlje do zemlje, ali svuda postoji.
Sva istraživanja javnog mnjenja u postkomunističkim zemljama pokazuju da većina građana smatra da je režim pre 1989. bio u mnogo čemu superiorniji nego ovo što danas imamo. U slučaju Mađarske čak smatraju da je bilo više sloboda u vreme socijalizma nego sada. To je apsurdno, ali takav je stav većeg dela javnosti.
Kada su se ljudi poput Orbana pojavili na političkoj sceni, oni su optužili “plajčkašku” tržišnu ekonomiju za uništavanje industrije i rast nezaposlenosti. Oni su krivili strane, zapadne zemlje i levicu za bolnu tranziciju.
Dakle, Orban i njemu slični političari, priklonili su se većinskom stavu javnosti, ali preusmeravajući njeno nezadovoljstvo, predstavljajući desnicu kao zaštitnika interesa ugroženih, tvrdeći da su za njihove nevolje odgovorni drugi, uključujući i Zapad, što je delimično tačno. Na primer, u Vladi u Berlinu od 120 šefova raznih odeljenja, samo je tri sa teritorije nekadašnje Istočne Nemačke.
To je bio veoma važan trenutak kada su se spojili nacionalizam i socijalno nezadovoljstvo. Sa izbijanjem migrantske krize 2015. godine sudbina Mađarske je zapečaćena. Sada je nacionalna ideologija mržnja prema zapadnom, liberalnom poretku koji je dozvolio priliv crnaca i Arapa u Mađarsku.
RSE: Govorićemo o migrantskoj krizi nešto kasnije. Da se vratimo na 1990-e. Vi ste bili na početku politički aktivni.
Tamaš: Da, ja sam jedan od osnivača moderne republike.
RSE: Znate lično Viktora Orbana.
Tamaš: Da.
Orban jedan od najbogatijih ljudi u Evropi
RSE: Na početku je bio liberal. Kako je završio kao autoritarni, populistički lider?
Tamaš: Obojica smo bili liberali, a danas ni on ni ja nismo ostali na toj poziciji. Ja sam se okrenuo levici, a on desnici. Orban je bio prilično dogmatičan i, istovremeno, iskreni liberal, ali, što je još važnije, veoma ambiciozan političar. On je uvideo da njegova liberalna partija, koja je bila manja u odnosu na drugu iste orijentacije, ne može da nametne uticaj na levo-liberalnom političkom spektru. Stoga je povukao veoma ciničan potez da reorganizuje tadašnju oronulu mađarsku desnicu i tamo ojača i proširi izbornu bazu. Uništio je četiri desničarske partije i postao neosporni lider desnice, što je bila čista kalkulacija.
Ne znam da li je u međuvremenu uspeo da ubedi sebe da su konzervativizam, rasizma, šovinizam sjajni. Nisam sa njim razgovarao 20 godina, možda i duže. No, nebitno je da li je uspeo da ubedi sebe da veruje u pomenute vrednosti. Nebitno je i kakav je on kao ličnost. Važno je da je on veoma vešt, odlučan i inteligentan političar, spreman da bez griže savesti učini šta god je nužno da zadrži i ojača svoju moć.
Orbanova ‘pobeda’ protiv Soroša bez odgovora EU i SAD
Takođe, on je jedan od najkorumpiranijih političara u svetu i najbogatijih ljudi u Evropi jer poseduje kompanije koje se vode na tuđe ime (dummy companies). On je vlasnik oko 80 odsto mađarskih medija preko posrednika.
Da, to je istorija izdaje bivših prijatelja i čudesan uspeh u uspostavljanju vlasti za koju ne znam koliko će trajati jer je previše korumpirana za ljudski ukus.
Zapadna Evropa diže ruke od Istočne
RSE: EU kritikuje Orbana zbog njegove politike, bilo je i pretnji kaznenim merama, ali on ne odustaje od svog kursa. Stiče se čak utisak da pobeđuje, jer je nakon njegovog protivljenja ulasku migranata i EU uvela mnogo strože kriterijume tako da nema više masovnih scena nevoljnika koji su masovno pokušavali 2015. da se domognu starog kontinenta.
Tamaš: Apsolutno. On pobeđuje. Angela Merkel je posetila Budimpeštu da bi, u suštini, pokazala da je okončan sukob između liberalne Nemačke i autoritarne Mađarske. To i još neki drugi potezi pokazuju da Zapadna Evropa jednostavno diže ruke od Istočne Evrope. Ona uviđa da je većina istočnoevropskih zemalja antievropski i antiliberalno orijentisana, te da se tu ništa ne može uraditi.
Zapadna Evropa ne želi nevolje već, jednostavno, da osigura koliko je moguće funkcionalnu ekonomiju na starom kontinentu. Što se tiče političkih i moralnih ciljeva Evropske Unije, od njih se uglavnom odustaje. Naravno, ne slažu se svi sa ovakvim razvojem događaja, ali to se u osnovi dešava.
RSE: Međutim, EU i dalje obezbeđuje znatne količine novca članicama iz Istočne Evrope.
Tamaš: Obezbeđuje novac, ali ne i moralnu podršku u zaštiti ljudskih prava. Dakle, EU je odustala od politike uslovljavanja finansijskih sredstava namenjenih zemljama Istočne Evrope sa njihovim poštovanjem demokratije i vladavine prava.
Jedini je problem što se evropski novac koristi za korupcionaške namene. Upravo je obelodanjeno mnoštvo skandala na prethodnim lokalnim izborima u Mađarskoj sa zloupotrebama evropskih fondova. Međutim, ne mislim da je EU u stanju niti čak da želi da potpomaže demokratski kurs u Istočnoj Evropi. Digla je ruke od toga.
I Zapadna Evropa ide autoritarnim putem
RSE: Međutim, Mađarska, Poljska i druge zemlje ove regije, kao punopravne članice Evropske Unije, zbog sistema veta, mogu da blokiraju razne njene odluke, kao što su uspostavljanje fiskalne unije i slično. Šta će u Briselu uraditi, verovatno ih neće izbaciti iz EU, ali je možda moguća njena transformacija u Evropu sa “dve brzine” – sa ključnim zemljama u jezgru, a ostale bi imale drugorazredni značaj sa manje ovlašćenja i veza sa ovim blokom?
Orbanizacija Evrope
Tamaš: Da, ali treba imati u vidu i da Zapadna Evropa ide autoritarnim putem. Vlada u Berlinu je prestrašena zbog uspona desničarske Alternative za Nemačku. Istovremeno, V
Velika Britanija kao jedna od najvažnih zapadnih liberalnih zemalja, na putu je izlaska iz EU. Dakle, i Zapad je u dubokoj krizi. Stoga nije u trenutak da se upušta u avanturu kako bi pokušao da disciplinuje istočnoevropske zemlje. Orbanova stranka je bila pred izbacivanjem iz bloka Evropska naroda partija, ali je ta odluka zamrznuta.
Demokratske promene u istočnoevropskim zemljama treba da dođu iznutra, kao što se to delimično desilo u Slovačkoj kada su građani uvideli da autoritani režim premijera Roberta Fica više ne može da se toleriše, jer je počela likvidacija novinara, a to je previše.
Fašizam drugim sredstvima
RSE: Posebno je pitanje da li EU u ovakvom formatu može da opstane, te da njene samo uopštene kritike podsećaju na Čemberlenovo povlađivanje Hitleru i Musloniju. Pisali ste o post-fašizmu. Da li nam taj koncept pomaže da razumemo autoritarne i populističke tendencije ne samo u ovom delu sveta nego i na Zapadu?
Tamaš: Pisao sam o tome pre 20 godina, a sada je situacija nešto gora. Tu se ne radi samo o ekstremističkim desničarskim partijama, već i transformaciji političkog centra. Na primer, niko nije ni pomišljao da će britanski Torijevci postati ekstremni, što je sada slučaj. Takva transformacija političkih snaga desila se u mnogim sredinama.
Redefinicija koncepta građanstva i prava u skladu sa etničkim kriterijumima – vraća nas u 1930-e, mada danas nema takvog terora i totalitarnih diktatura kao u to vreme. Zato ja to nazivam post-fašizmom, odnosno fašizam drugim sredstvima, korišćenjem demokratskih, parlamentarnih sredstava bez masovnog terora i ubistava. To mu nije potrebno.
RSE: Da li se radi o “normalizaciji” nacionalizma i fašizma, kako bi bili prihvatljivi…?
Tamaš: To nije nacionalizam. Nacionalizam je mrtav i više ne postoji. Reč je o etnicizmu koji ne počiva na građanskoj ideji nacije, nasleđenoj iz Francuske revolucije, već na konceptu rase, koji ima veoma labavu vezu sa tradicionalnim nacionalizmom. Zapravo, taj pristup je u mnogo čemu protivan samoj ideji nacionalizma. Kad bi se radilo samo o nacionalizmu, mogli bismo da budemo zadovoljni.
RSE: Da nastavim, da li je reč o “normalizaciji” fašizma tako što se nastoji da mu se da “ljudska dimenzija”, da nije reč ni o čemu strašnom, tako da ljudi postaju u najmanju ruku ravnodušni?
Tamaš: Ili entuzijastični. Pogledajte vladine medije u Mađarskoj koji objavljuju radove najbližih saradnika Mari Le Pen, Salvinija. Očigledno je da se Orbanova vlada solidariše sa ekstremnom desnicom, zatim bivšim sovjetskim republikama u Centralnoj Aziji, tačnije tiranima u tim državama. Međutim, niko ne protestuje, skoro da nema kriticizma. Sve je tiho, nema pobune i pokazivanja osećanja gađenja. Naravno, situacija je ponajgora u Mađarskoj, ali je sličan fenomen vidljiv i drugde.
Ljudi se boje
RSE: Šta je razlog? Osećanje ravnodušnosti ili odsustvo jasnih političkih i moralnih vrednosti?
Tamaš: Strah, dragi moj gospodine, strah.
RSE: Ili ljudi uviđaju da njihov otpor nema smisla, jer su više puta u prošlosti bili izigrani?
Tamaš: Bespredmetno i rizično. Izgubićete posao, nećete dobiti ugovor sa opštinskom upravom za neki posao, ključnu ulogu u pozorištu, stipendiju ako ste student, i tako dalje.
RSE: Da smo pravili ovaj intervju u vreme socijalističke Mađarske, verovatno biste snosili posledice, sada pretpostavljam da ne.
Tamaš: Ne, ne, nije tako. Ne mogu da predajem ni na jednom mađarskom univerzitetu.
RSE: Sada ste bez posla?
Tamaš: Predajem jedan predmet na Centralnoevropskom univerzitetu, ali moram da putujem do Beča svake sedmice, jer je ova institucija proterana iz Mađarske.
RSE: Pretpostavljam da vas niko neće fizički napasti na ulici?
Tamaš: Ne, nema potrebe za tim, pošto smo ja i nekolicina veoma usamljeni kritičari vlade i tako pružamo neku vrstu “zabave”, jer je nevažno to što činimo. Naravno, ja radim svoj posao: protestujem, pišem satirične tekstove, filozofske eseje i ostalo, koji se objavljuju na malim preostalim vebsajtovima za opoziciju. Pošto nemam politički uticaj i moć, onda me tolerišu.
RSE: Da li na taj način mađarska vlada pokazuje da je demokratska jer dopušta i drugačije glasove?
Tamaš: Oni to uopšte ne pominju. Vlast je u tom smislu veoma vešta. Uopšte nema rasprave o tim pitanjima. Orban uopšte ne daje intervjue, nema rasprave u parlamentu, jer vlast ne želi bilo kakvu polemiku sa opozicijom.
RSE: Majkl Men (Michael Mann) navodi pet karakteristika fašizma. Još nema paramilitarnih grupa, ali koliko su Mađarska i slične zemlje blizu toga, ako takva pretnja uopšte postoji?
Tamaš: Ni najmanje. Ne mislim da će vlastima biti potrebna takva vrsta nasilja. Čak su u zemljama poput Rusije i Turske, takvi slučajevi izolovani. Sve dok u Moskvi demonstrira maksimalno 20 hiljada građana, u gradu sa više od osam miliona stanovnika, vlast nema preveliki razlog za brigu i žestoku reakciju. Naravno, pojedini demonstranti završe u pritvoru na nekoliko sedmica.
RSE: Kada je izbila migrantska kriza, izjavili ste da desnica “maršira” te da će to rezultirati još “mračnijom” Evropom.
Tamaš: Već je rezultiralo mnogo neprijatnijom situacijom u Evropi. Velike zemlje, poput Francuske i Italije, nestabilne su. Jača ekstremna desnica u Nemačkoj, kako unutar vladajuće koalicije tako i izvan. Doduše, jačaju i snage koje se suprostavljaju desnici, mislim pre svega na zelene, tako da u ovom trenutku postoji nesigurna ravnoteža, ali je u celini trend ka autoritarnoj desnici.
