Zaokret Rusije u politici prema RS-u
Povezani članci
Rusija je prvi put potpisala kominike Vijeća za provedbu mira u BiH u kojem je naveden termin genocid u Srebrenici.
Rusija je, sasvim neočekivano, potpisala prekjučerašnji kominike Upravnog odbora Vijeća za provedbu mira (PIC) u BiH, u kojem je naveden termin „genocid u Srebrenici“ i stavovi suprotni zvaničnoj politici entiteta Republike Srpske, pišu mediji u Srbiji.
Tako se ruski ambasador u BiH Petar Ivancov, za razliku od svojih prethodnika, nije ogradio od formulacije „genocid u Srebrenici“, a zajedno sa ostalim političkim direktorima dao je podršku aktiviranju Akcionog plana za članstvo u NATO-u, navodi Blic.
Ivancov nije izdvojio mišljenje ni tokom rasprave o vladavini prava, a visoki predstavnik za BiH Valentin Inzko, naglasio je poslije sjednice da je kominike usvojen jednoglasno.
Dodao je i da je UO posebnu pažnju posvetio ponašanju „nekih političara iz Republike Srpske koji su upravo kroz osporavanje vladavine prava nastojali sebi osigurati politički kapital“.
„Stavovi ruskog ambasadora su još neobjašnjiviji, kada se ima u vidu da se Rusija u izjavama funkcionera, RS stalno spominje kao najveći prijatelj i alternativa Evropskoj uniji“, piše Blic.
‘Nešto se mijenja na međunarodnom planu’
List navodi i da se „od Rusije očekuje pomoć u slučaju da pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija dođe rezolucija o Srebrenici koju predlaže Velika Britanija“.
„Rusija bi, bar prema željama zvanične RS, trebalo da uloži veto kako bi sa Srba skinula kolektivnu krivicu koja se stavlja na teret kvalifikacijama „genocida“, a koju je Ivancov sada zvanično prihvatio“, stoji u tekstu.
Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja,kaže da je očigledno da se nešto mijenja na međunarodnom planu, jer se ovakvi stavovi kose sa određenim politikama i u RS, ali i izvan nje.
Šolaja vjeruje da se radi o snažnom upozorenju da RS, između ostalog, mora drugačije da počne da razgovara sa Evropskom unijom, SAD-om ili, recimo, Turskom i da je došlo vrijeme za drugačiju izgradnju ukupnih odnosa u BiH.
„Navikli smo da se Rusija i Turska u saopštenjima poslije sjednice obično ne slažu sa određenim stavovima, ali je sada postignut konsenzus. Vjerovatno se ne radi samo o mišljenju ruskog ambasadora u BiH, već i činjenicom da se stavovi Rusije mijenjaju na međunarodnom planu i da je možda pritisnuta zbog odnosa sa Ukrajinom. Republika Srpska to sve mora ozbiljnije da prati“, rekao je Šolaja.