Prodavci zavetne magle: Ne damo Kosovo, Madagaskar, Neptun i Andromedu

Povezani članci

• Ljubo R. Weiss: Suzdržana Hrvatska u UN – Solomonsko rješenje
• U toplom paklu sve puno ljubavi prema domovini
• Markale i susret koji mi je spasio život
• Proglas istoričara povodom invazije na Ukrajinu
• ROKO MARKOVINA: TRI DANA KOJA SU POTRESLA MOSTAR
• Dan mrmota

Foto: AP

Kosovska saga spada u najbesmislenija poglavlja ovdašnje istorije. Miloševićev režim sprovodio je sve moguće vrste represije i nasilja and kosovskim Albancima, od ukidanja autonomije, slanja tenkova na Kosovo, ubijanja demonstranata, masovnog otpuštanja s posla, aparthejda, pa sve do proterivanja skoro 900.000 Albanaca, ratnih zločina, etničkog čišćenja, hladnjača i masovnih grobnica. Na kraju su izazvali NATO intervenciju, izgubili rat i potpisali kapitulaciju u Kumanovskom sporazumu 9. juna 1999. godine.

Piše: Tomislav Marković

Već danima se diljem takozvane srpske javnosti ore pokliči: Izdaja! Izdaja! Nakon poslednje runde pregovora između Srbije i Kosova u Briselu, nakon 27. februara koji je najavljivan kao Dan D, nedavači svete srpske zemlje zapomažu na sav glas kako je Aleksandar Vučić priznao Kosovo. Eh, kamo sreće. Sve što smo saznali, i to mahom od evropskog komesara za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja i premijera Kosva Aljbina Kurtija, jeste da su se obe strane saglasile oko “Predloga EU za Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije”. Saglasnost je usmena, ništa još nije potpisano.

Kao ključni deo sporazuma navodi se Član 4 koji veli: “Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji”. Dakle, Srbija neće sprečavati Kosovo da postane članica Ujedinjenih nacija. Vučić je već stigao da razglasi kako on nikad neće pristati na članstvo Kosova u UN, što će reći da se politika šibicarenja nastavlja. Kurti je optužio Vučića da je tom izjavom prekršio Član 4. sporazuma o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije.

U interesu Kremlja

Stručnjaci za međunarodno pravo su ionako utvrdili da ovim sporazumom Srbija zvanično ne priznaje Kosovo, bar što se tiče strogo pravnog tumačenja. S druge strane, ovo jeste korak napred i nagoveštaj odustajanja od teritorije koja odavno nije u sastavu Srbije, već je nezavisna država. I to pod uslovom da sporazum bude potpisan, što će se verovatno dogoditi.

Zapadne zemlje su odlučne u nameri da reše odnose između Srbije i Kosova, da stave tačku na ovu besmislenu ujdurmu od koje koristi imaju samo političke elite i vladajuće oligarhije u Srbiji. I, naravno, Rusija, jer je u interesu Kremlja da na Balkanu postoji potencijalna zona konflikta gde bi mogao da izbije kakav lokalni oružani sukob, uz malu asistenciju prijatelja iz Moskve. Ili potpisivanje sporazuma ili međunarodna izolacija, nezvanične sankcije, ekonomsko propadanje, socijalni nemiri – to je izbor pred kojim se nalazi Srbija.

Hajde što bi takav scenario pogodio skoro sve građane Srbije, koga je na vlasti i u većem delu opozicije za to briga, ali bi takav razvoj događaja ugrozio opstanak naprednjaka na vlasti. To se ne sme dozvoliti, tako da će Vučić sarađivati koliko bude morao, pa možda i učini nešto pozitivno za normalizaciju odnosa sa Albancima, uprkos svojim namerama da čini isključivo zlo i naopako, u čemu je dosledan od početka političke karijere.

Masovna histerija

Sam nagoveštaj da će zamrznuti konflikt sa Kosovom početi da se polako otapa, makar i minimalno, izazvao je masovnu histeriju nedavača Kosova. Pokazalo se da u tu kategoriju lažnih patriota spada skoro celokupna politička scena. S jedne strane imamo naprednjake, socijaliste i ostale koalicione partnere na vlasti koji i dalje tvrde kako se Vučić bori za Kosovo i srpski narod, sve nedavač do nedavača. S druge strane, imamo razne opozicione snage koje zvuče kao da su izašli iz Miloševićevog, Šešeljevog i Vučićevog šinjela.

Tu su i silni intelektualci, javni delatnici, analitičari, vladike, kreatori javnosti, urednici javnog diskursa koji pate što im je otkinuto 15 posto duše, bez anestezije. Iz opšteg vrištećeg hora branitelja kolevke srpstva izdvajaju se racionalni i odgovorni pojedinci, pokreti i stranke, poput Lige socijademokrata Vojvodine, Građanskog demokratskog foruma, Pokreta slobodnih građana, pojedinaca iz koalicije Moramo i još ponekog, ali to je teška manjina na našoj političkoj sceni.

Kosti predaka, litije, Bogorodica Ljeviška i ispisivanje iz istorije

Da vidimo malo šta peva mešoviti hor kosovskih zavetnika, osvetnika i silnih oklopnika bez mane i straha, od kojih su mnogi već nekoliko puta poginuli na Kosovom Polju, ali su potom vaskrsavali kako bi se uključili u nastavak Kosovskog boja koji je večan, nestvoren, netruležan i nepropadljiv. Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Zavetnika: “Nije poražena Srbija, već politika Srpske napredne stranke. Niko nema mandat da preda Bogorodicu Ljevišku, niko!”

Boško Obradović, lider Dveri: “Potrebni su nam protesti i litije slični onima u Crnoj Gori!” Miloš Jovanović, predsednik Novog DSS-a, naslednik Koštunice dr Vojislava: “Sporazumom se priznaje secesija Kosova i stvara Velika Albanija. Ovo je sporazum kojim se poništava naša istorija, kultura i dostojanstvo i njegovim prihvatanjem se ispisujemo iz istorije”.

Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke: “Izdajnik Aleksandar Vučić želi da nam objasni da su posle 109 god Cersku i Kolubarsku bitku izgubili naši preci u srpskoj uniformi a da je pobedio njegov deda Jova u austrougarskoj, da su Srbi izgubili boj na Mišaru,na Ljubiću, na Ovčem polju, na Bregalnici, na Kajmakčalanu. Izdaja. Izdaja je blaga reč za ovo što radi Aleksandar Vučić. 3.500.000 srpskih glava koje smo ugradili u temelje slobode Vučić je izneo na licitaciju i kazao evo vam kosti ovih heroja,evo vam Srbija, evo vam sve,samo mi vlast ne dirajte, makar Srbija bila park na Andrićevom vencu! Izdaja”.

Svi Sloveni  su pregaženi, osim Putina

Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke: “Sada je jasno zašto Vučić nije ispunio obećanje da pošalje pisma u Moskvu i Peking, u kojima bi ih obavestio da se Srbija protivi članstvu “Kosova” u UN. To bi bilo direktno suprotno od onoga sa čim se u Briselu saglasio, a to je da se Srbija tome NEĆE protiviti. Izdajnik”.

Aleksandar Jovanović Ćuta, kopredsednik stranke Zajedno: “Beograd ne bi trebalo da prihvati Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije, jer je protivustavan. Mi smo čuli od onih koji vode ove pregovore, mislim na ljude iz EU, da nije bilo reči ni o kakvim sankcijama. Bilo bi pošteno da oni zajedno sa Vučićem dođu pred poslanike i kažu šta su posledice ukoliko mi ne prihvatimo ovakav sporazum“.

Vladimir Gajić, poslanik Narodne stranke: “Životni prostor ka Istoku je realizovan juče u Briselu. Nemačka je zaokružila ono o čemu je sanjala Austrougarska na Balkanu i nacisti na Istoku. Sloveni su pregaženi. Ili kao zaposleni u privrednom društvu EU /centralna Evropa/ ili kao Srbi na Balkanu. Ostala je samo Rusija”. Predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić veli da nas, ukoliko sporazum bude potpisan, čeka “budućnost nacionalne frustracije i još veće opasnosti od izbijanja sukoba”. Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas sad se nije oglašavao, ali ranije je ponavljao da nipošto ne bi priznao nezavisnost Kosova, niti bi dozvolio članstvo Kosova u UN.

Nedavači Kosova – davači tuđih očiju

Tu su i silni ‘telektualci, Matija i bratija, koji istrajno ne daju Kosovo, na čemu sagradili karijere. Tu je i vladika Grigorije koji bi radije dao oko nego Kosovo, ali biće da misli na tuđe organe čula vida, kao i svi demagozi. Nedavači Kosova su po pravilu davači tuđe krvi, tuđih očiju i ostalih delova tela. Tu je i SPC koja balansira između novca i moći koje dobija od Vučića i zvanične uloge braniča svete zemlje.

Patrijarh je najavio molebane za Kosovo koji će se održavati svakog petka u hramovima, dakle – ništa od litija. Jednim udarcem Porfirije je ubio dve muve: zadržao je patriotski status crkve i zadovoljio vlast, odlučivši da ne talasa previše. Nekog sam sigurno zaboravio, ali ko bi se svih nedavača setio, ime im je Legion.

Stvari su jasne, u Srbiji praktično nema ozbiljne opozicije. Pored ovih dilbera koji haluciniraju naglas, ponavljajući najcrnje floskule velikosrpske ideološke agende, Vučić može mirno da vlada koliko god poželi. Isti onaj Vučić koji je celog veka sledio istu tu velikosrpsku ideološku agendu. Jesmo se odavno preinačili u Apsurdistan, ali ovo je ipak malo previše čak i za najokorelije ljubitelje apsurda, nonsensa i besmisla.

Moj živote, drug mi nisi bio

Malo je čak i neverovatan broj političkih i javnih aktera koji se protive međusobnom priznavanju državnih simbola između Srbije i Kosova, razmeni stalnih misija, “poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji”, te izjavi da su obe ugovorne strane “svesne svoje odgovornosti za očuvanje mira”. Čim se smanji mogućnost započinjanja novog rata na Kosovu, dežurni profesionalni patrioti padnu u amok, dobiju nastup besa, a život im odjednom izgubi svaki smisao.

Doduše, život zaista ume da bude okrutan i totalno nefer. Tokom poslednjeg Kosovskog boja 1999. godine mnogi su se ratni profiteri nafatirali, državni funkcioneri poput Vučića se useljavali u ogromne stanove, dok su gurali tuđu decu u rat i zločin. Stvarno nije pošteno današnjim rodoljubnim opozicionarima uskratiti novu priliku za bogaćenje i profitiranje na tuđoj nesreći kad jednom zasednu na vlast. Što bi rekao narodni pevač: “Moj živote, drug mi nisi bio, leđa si mi okrenuo tada, izdao si svog najboljeg druga, to ti neću oprostit’ nikada”. Ili, što bi rekao kanonski pesnik: “Tvrdica je bila vaseljena za nas”.

Ne mogu da se setim jedne kapitulacije

Kosovska saga spada u najbesmislenija poglavlja ovdašnje istorije. Miloševićev režim sprovodio je sve moguće vrste represije i nasilja and kosovskim Albancima, od ukidanja autonomije, slanja tenkova na Kosovo, ubijanja demonstranata, masovnog otpuštanja s posla, aparthejda, pa sve do proterivanja skoro 900.000 Albanaca, ratnih zločina, etničkog čišćenja, hladnjača i masovnih grobnica. Na kraju su izazvali NATO intervenciju, izgubili rat i potpisali kapitulaciju u Kumanovskom sporazumu 9. juna 1999. godine.

A onda je vesela družina na čijem su čelu bili Boris Tadić i Vojislav Koštunica, uz sasluženje Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića, Vojislava Šešelja, Ivice Dačića i ostalih patriotskih skakavaca – donela Ustav 2006. godine u kojem su se predomislili. Nije bilo kapitulacije, nije bilo Kumanovskog sporazuma, Kosovo je Srbija oduvek i zauvek, u-ta-ta! Još su dali predlog Ustava na referendum koji je trajao par dana, pokrenuli manijačku kampanju, televizije su puštale “Boj na Kosovu” kao motivacioni film, pretili apokalipsom ako referendum ne uspe i jedva namakli tanku većinu.

Ruku na srce, tekst Ustava je pomalo skroman. Kad su već krenuli u poništavanje stvarnosti, negiranje prošlosti i prisvajanje teritorija, mogli su da opuste moždane vijuge i daju mašti na volju. Zašto samo Kosovo? Zašto Madagaskar ne bi bio u sastavu Srbije? Zašto se ćuti o srpskom Neptunu i Andromedi? Čemu ti vazda uski vidici i skučeni horizonti? Srbija do Tokija, u redu, ali i to je premalo za naše potrebe, gledajmo širu sliku, okrenimo se nebrojenim srpskim sazvežđima koja čeznutljivo čekaju da ih ubacimo u najviši pravni akt.

Prodavci magle i maglinih derivata

Kosovska saga se bliži kraju. Putinofilni nedavači su uzalud godinama čekali da njihov kremaljski hazjajin porazi čitav zapadni svet, razvali međunarodni poredak i pruži ruskokolonašima šansu da se osvete za poraze u ratovima devedesetih. Rusija je teroristička država koja vrši genocid u Ukrajini, a Zapad postaje sve jedinstveniji i stabilniji. Kosovo je nezavisna država koja se otcepila od Srbije upravo zbog zločinačke politike kojekakvih nedavača.

Čitava halabuka oko sporazuma je lažna, kao što je lažna i cela ta srpska nazovi politika oko Kosova. Nedavačima ne treba Kosovo u Srbiji, nikad ga nisu ni želeli, niti su ikada imali ikakav plan za Kosovo u Srbiji. To ne važi samo za savremene kosovske zavetnike, već za sve, od onih iz XIX veka do danas. Da su ozbiljno hteli Kosovo u Srbiji, napravili bi bar nekakav program za njegovu integraciju. Kosovskim žiteljima nikada nisu imali ništa da ponude osim vanrednog stanja, represije, segregacije, kolonijalizma, nasilja, rata, genocida.

Nedavačima se više isplati da Kosovo nije deo Srbije, jer je njima potreban trajni izvor lažne frustracije, na kojoj će jahati do iznemoglosti, manipulisati do besvesti, parazitirati i profitirati. Da nema Kosova, oni bi ga izmislili. Kao što su ga i izmislili, Kosovo iz njihovih lažipriča nema nikakve veze sa stvarnim Kosovom. Njihova politika se svodi na prodavanje magle i maglinih derivata sopstvenom građanstvu, na fingiranje političkog programa, na večno lažno predstavljanje. Ništa lepše od otetog Kosova – eto savršenog izgovora da ne uređujemo sopstveno društvo, da ne mrdnemo s mrtve tačke u narednih par vekova ili milenijuma.